Šta je bolje za crijeva? Kefir, jogurt ili kiseli kupus – odgovor bi vas mogao iznenaditi

30.10.2026. | 22:50 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Kefir, jogurt i kiseli kupus često se preporučuju u svakodnevnoj ishrani, a fermentisana hrana za crijeva posebno je zanimljiva zbog svog mogućeg uticaja na varenje.

Iako sve tri namirnice nastaju fermentacijom, razlikuju se po sastavu, hranljivim vrijednostima i mikroorganizmima koje sadrže.

Zato ne postoji jedan odgovor na pitanje koja je najbolja za crijeva – mnogo zavisi od potreba organizma i samog proizvoda. Važno je i da znamo da li namirnica sadrži žive mikroorganizme ili je tokom proizvodnje termički obrađena.

Nije svaka fermentisana hrana probiotik:

Probiotici su zapravo živi mikroorganizmi koji, kada ih unosimo u dovoljnoj količini, mogu da budu korisni za zdravlje. Ipak, nije svaka fermentisana hrana automatski i probiotička. Da bi se to moglo tvrditi, mora da bude dokazano da bakterije iz te namirnice zaista imaju pozitivan uticaj na organizam.

Važan je i način pripreme. Kiseli kupus koji nije pasterizovan može da sadrži žive bakterije nastale tokom kiseljenja, dok ih pasterizacija uglavnom uništava. To ne znači da je kuvani ili pasterizovani kupus bezvredan – i dalje sadrži korisne hranljive materije i organske kiseline.

Zato, kada kupujete kiseli kupus zbog živih bakterija, obratite pažnju na deklaraciju i način na koji je pripremljen.

Kefir ili jogurt: šta zapravo dobijate u čaši?

Kefir je fermentisani mlečni napitak koji može da sadrži različite vrste bakterija i kvasaca. Njegov sastav zavisi od načina proizvodnje i kultura koje su korišćene. Jogurt uglavnom sadrži određene bakterijske kulture, a uz to je izvor proteina i kalcijuma, važnih za mišiće i zdravlje kostiju.

Obe namirnice mogu biti koristan deo uravnotežene ishrane. Nekim osobama kefir više prija zbog raznovrsnosti mikroorganizama koje može da sadrži, dok je jogurt jednostavan izbor za svakodnevni obrok ili užinu. Ipak, ne može se tvrditi da će kefir kod svih ljudi djelovati bolje od jogurta.

Fermentisani mliječni proizvodi nekim osobama koje teže vare laktozu mogu biti lakši za podnošenje od običnog mleka. To, međutim, zavisi od pojedinca i konkretnog proizvoda.

Kiseli kupus je mnogo više od zimnice u tegli:

Kiseli kupus nije samo ukusan dodatak zimskim jelima već je i dobar izvor vlakana i vitamina C. U zavisnosti od načina pripreme, može da sadrži i žive bakterije koje nastaju tokom kiseljenja. Vitamin C pomaže normalnom radu imunskog sistema, a vlakna doprinose boljem varenju.

Ako želite kupus sa živim kulturama, birajte onaj koji nije pasterizovan i nije naknadno kuvan. Ipak, imajte na umu da kiseli kupus često sadrži dosta soli, pa ne treba pretjerivati, posebno ako vam je preporučeno da ograničite njen unos.

Iako ima svoje prednosti, kiseli kupus nije lek. Može biti deo raznovrsne ishrane, ali ne treba očekivati da sam riješi probleme sa varenjem ili spriječi bolesti.

Hrana za zdrava crijeva počinje od vlakana:

Nije dovoljno da jedemo samo fermentisanu hranu. Korisnim bakterijama u crevima potrebna su i vlakna, kojima se hrane. Ima ih u crnom i belom luku, ovsu, pasulju, sočivu, integralnim žitaricama, bananama i raznom povrću.

Zato je dobro da tokom dana jedemo različite vrste voća, povrća, žitarica i mahunarki. Za zdravlje crijeva važni su i kretanje, dobar san i manje stresa.

Umesto da se oslanjate samo na kefir, jogurt ili kiseli kupus, potrudite se da vam obroci budu raznovrsni. Upravo takva ishrana pruža crijevima više različitih hranljivih materija koje su im potrebne, prenosi Krstarica.