Šta je najbolje za mozak? Profesor otkriva tri grupe namirnica

15.10.2026. | 21:20 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Ono što svakodnevno jedemo ne utiče samo na naše tijelo već i na način na koji razmišljamo, pamtimo i održavamo koncentraciju.

Prof. dr Tihomir Ilić izdvojio je tri grupe namirnica koje mogu da doprinesu zdravlju mozga i očuvanju kognitivnih funkcija.

Mozak je jedan od najvažnijih organa u ljudskom tijelu, a za svoj pravilan rad zahtijeva kontinuiran dotok energije i različitih hranljivih materija. Iako na koncentraciju, pamćenje i mentalnu jasnoću utiču brojni faktori, među kojima su kvalitet sna, fizička aktivnost i nivo stresa, važnu ulogu ima i ishrana.

Određene namirnice sadrže hranljive materije koje podržavaju rad nervnog sistema, štite ćelije od oksidativnog stresa i doprinose dugoročnom očuvanju zdravlja mozga. Upravo zato, umjesto oslanjanja na pojedinačne suplemente ili namirnice koje se reklamiraju kao čudotvorne za pamćenje, stručnjaci sve češće ističu značaj raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Prof. dr Tihomir Ilić izdvojio je tri grupe namirnica koje zaslužuju posebno mjesto na našem jelovniku.

Masna riba bogata omega-3 masnim kiselinama

Losos, sardine, skuša i haringa među najboljim su izvorima omega-3 masnih kiselina, posebno DHA, koja predstavlja važan sastavni dio membrana nervnih ćelija.

Ove masne kiseline imaju značajnu ulogu u normalnom funkcionisanju mozga i nervnog sistema. Pored toga, učestvuju u procesima koji su važni za održavanje strukture ćelija i komunikaciju između njih.

Redovno konzumiranje ribe dio je načina ishrane koji se povezuje sa brojnim zdravstvenim koristima, uključujući očuvanje kardiovaskularnog zdravlja. Zdravlje krvnih sudova važno je i za mozak, jer mu je za normalan rad neophodno dobro snabdijevanje kiseonikom i hranljivim materijama.

Ribu je zato korisno uvrstiti u jelovnik nekoliko puta sedmično, uz izbor pripreme koji ne podrazumijeva pretjerano prženje.

Orašasti plodovi i maslinovo ulje

Orasi, bademi i lješnici predstavljaju izvor nezasićenih masti, vitamina, minerala i drugih bioaktivnih jedinjenja koja doprinose zdravlju organizma.

Orasi su posebno zanimljivi jer sadrže alfa-linolensku kiselinu, biljnu omega-3 masnu kiselinu. Bademi i lješnici, s druge strane, obezbjeđuju vitamin E, koji ima antioksidativnu ulogu i pomaže u zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja.

Važno mjesto u ovoj grupi namirnica zauzima i ekstra djevičansko maslinovo ulje. Ono sadrži mononezasićene masne kiseline i polifenole, jedinjenja koja se proučavaju zbog svojih antioksidativnih i protivupalnih svojstava.

Orašasti plodovi i maslinovo ulje čine važan dio mediteranskog načina ishrane, koji se povezuje sa povoljnim efektima na zdravlje srca i krvnih sudova, ali i sa boljim očuvanjem kognitivnih funkcija tokom starenja.

Šaka orašastih plodova kao užina ili maslinovo ulje kao dodatak salati jednostavni su načini da ove namirnice postanu dio svakodnevne ishrane.

Borovnice i drugo bobičasto voće

Borovnice, maline, kupine i jagode bogate su vitaminima, vlaknima i polifenolima, među kojima se izdvajaju antocijanini, pigmenti koji pojedinim vrstama bobičastog voća daju karakterističnu boju.

Ova jedinjenja imaju antioksidativna svojstva i predmet su brojnih istraživanja koja ispituju njihovu moguću ulogu u očuvanju zdravlja mozga i kognitivnih sposobnosti.

Pojedine studije ukazuju na to da konzumiranje bobičastog voća može biti povezano sa povoljnim promjenama u određenim aspektima pamćenja i kognitivnih funkcija. Ipak, rezultati istraživanja ne znače da borovnice same po sebi garantuju bolju koncentraciju ili sprečavaju razvoj neurodegenerativnih bolesti.

Njihova prednost je i u tome što se lako uklapaju u različite obroke. Mogu se dodati ovsenoj kaši, jogurtu ili smutiju, a odličan su izbor i kao samostalna užina.

Ishrana je važna, ali nije jedini faktor

Iako se pojedine namirnice izdvajaju zbog svojih nutritivnih svojstava, nijedna od njih ne može sama da obezbijedi optimalan rad mozga. Mnogo je važnije posmatrati cjelokupan način ishrane i životne navike.

Raznovrsni obroci, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, kvalitetni odnosi sa ljudima i upravljanje stresom dio su šire slike zdravlja mozga.

Drugim riječima, ako želimo da podržimo koncentraciju, pamćenje i mentalnu vitalnost, ne moramo da tragamo za jednom čudesnom namirnicom. Mnogo više možemo da postignemo ako redovno jedemo ribu, orašaste plodove, kvalitetne biljne masti, voće i povrće, uz uravnoteženu ishranu prilagođenu sopstvenim potrebama.

Zdravlje mozga gradi se svakodnevnim navikama, a izbor namirnica jedan je od načina da dugoročno brinemo o njemu, piše Ona.rs.