FOTO: AGENCIJE
Ljetni odmori u opasnosti: Aviokompanije režu letove zbog krize goriva
03.05.2026. | 12:48Letni odmori u Evropi su pod znakom pitanja dok se avio-kompanije suočavaju s rastućim cijenama avionskog goriva i mogućim poremećajima u snabdevanju.
Niskotarifna aviokompanija Transavia ove sedmice najavila je prva otkazivanja letova u maju i junu, navodeći nagli rast cijena kerozina, široko korišćenog avionskog goriva, prenosi CAPITAL.
Kako rat na Bliskom istoku traje, evropski avio-prevoznici pripremaju se za dodatna otkazivanja, ali se nadaju da će izbjeći nestašicu goriva koja bi ovog ljeta prizemljila njihove flote.
Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li je uopšte sigurno planirati letove ovog ljeta. Zbog blokade Ormuskog moreuza, koja remeti globalna naftna tržišta, raste zabrinutost da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva nekoliko sedmica prije vrhunca ljetne sezone.
Alarm je upaljen sredinom aprila, kada je čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio da Evropa ima “možda šest sedmica zaliha avionskog goriva”.
Transavia je tako postala najnovija aviokompanija, nakon Ryanaira i Volotee, koja je najavila otkazivanje dijela evropskih letova u maju i junu, zbog visokih troškova goriva i poteškoća u uvozu kerozina iz zemalja Zaliva.
Kako mirovni pregovori između SAD i Irana stagniraju, a promet kroz Ormuški moreuz ostaje blokiran, postavlja se pitanje koliko je vjerovatno da će evropski letovi ovog ljeta biti masovno obustavljeni.
Nestašica uzrokovana padom uvoza
Sedmicama već nedostatak uvoza nafte i naftnih derivata iz zemalja Zaliva, uslijed blokade Ormuskog moreuza, podstiče spekulacije o mogućoj nestašici kerozina, goriva koje pokreće većinu avionskih motora.
– Francuska proizvodi znatno manje kerozina nego što troši. Godišnje se proizvede oko tri miliona tona, dok je potrošnja oko pet miliona. Razlika se nadoknađuje uvozom, prvenstveno s Bliskog istoka . rekao je profesor sa Univerziteta u Antverpenu Vouter Devulf.
Zemlje Zaliva izvoze ne samo sirovu naftu, već i prerađene proizvode poput Jet A-1 goriva, najčešće korišćenog avionskog kerozina.
Podaci francuskog Ministarstva energetike pokazuju da je prije rata na Bliskom istoku oko 50 odsto avionskog goriva bilo proizvedeno u Francuskoj, 20 odsto dolazilo je s Bliskog istoka, a preostalih 30 odsto iz Evrope, SAD-a i Azije.
– Evropa proizvodi vrlo malo nafte i smanjila je kapacitete prerade u posljednjih nekoliko godina. Sve više zavisi od uvoza prerađenih proizvoda, što je čini ranjivom na globalne krize – kazao je energetski stručnjak Tjeri Bros.
Francuska: Nema rizika u narednim sedmicama
Niskotarifna aviokompanija Transavia ove sedmice najavila je prva otkazivanja letova u maju i junu, navodeći nagli rast cijena kerozina, široko korišćenog avionskog goriva, prenosi CAPITAL.
Kako rat na Bliskom istoku traje, evropski avio-prevoznici pripremaju se za dodatna otkazivanja, ali se nadaju da će izbjeći nestašicu goriva koja bi ovog ljeta prizemljila njihove flote.
Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li je uopšte sigurno planirati letove ovog ljeta. Zbog blokade Ormuskog moreuza, koja remeti globalna naftna tržišta, raste zabrinutost da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva nekoliko sedmica prije vrhunca ljetne sezone.
Alarm je upaljen sredinom aprila, kada je čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio da Evropa ima “možda šest sedmica zaliha avionskog goriva”.
Transavia je tako postala najnovija aviokompanija, nakon Ryanaira i Volotee, koja je najavila otkazivanje dijela evropskih letova u maju i junu, zbog visokih troškova goriva i poteškoća u uvozu kerozina iz zemalja Zaliva.
Kako mirovni pregovori između SAD i Irana stagniraju, a promet kroz Ormuški moreuz ostaje blokiran, postavlja se pitanje koliko je vjerovatno da će evropski letovi ovog ljeta biti masovno obustavljeni.
Nestašica uzrokovana padom uvoza
Sedmicama već nedostatak uvoza nafte i naftnih derivata iz zemalja Zaliva, uslijed blokade Ormuskog moreuza, podstiče spekulacije o mogućoj nestašici kerozina, goriva koje pokreće većinu avionskih motora.
– Francuska proizvodi znatno manje kerozina nego što troši. Godišnje se proizvede oko tri miliona tona, dok je potrošnja oko pet miliona. Razlika se nadoknađuje uvozom, prvenstveno s Bliskog istoka . rekao je profesor sa Univerziteta u Antverpenu Vouter Devulf.
Zemlje Zaliva izvoze ne samo sirovu naftu, već i prerađene proizvode poput Jet A-1 goriva, najčešće korišćenog avionskog kerozina.
Pročitajte još
Gorivo diktira, ako ste planirali na put ovo morate znati: Avio-kompanije dižu cijene letova
Putnici ostaju na zemlji: Brojne avio-kompanije otkazale letove za Izrael i druge bliskoistočne zemlje
Putnici mogu očekivati skuplje karte: Evropa strahuje od nestašice kerozina i otkazivanja letova
Podaci francuskog Ministarstva energetike pokazuju da je prije rata na Bliskom istoku oko 50 odsto avionskog goriva bilo proizvedeno u Francuskoj, 20 odsto dolazilo je s Bliskog istoka, a preostalih 30 odsto iz Evrope, SAD-a i Azije.
– Evropa proizvodi vrlo malo nafte i smanjila je kapacitete prerade u posljednjih nekoliko godina. Sve više zavisi od uvoza prerađenih proizvoda, što je čini ranjivom na globalne krize – kazao je energetski stručnjak Tjeri Bros.
Francuska: Nema rizika u narednim sedmicama
Ipak, stručnjaci navode da je Francuska u nešto boljoj poziciji od nekih komšija jer manje zavisi od uvoza s Bliskog istoka.
Velika Britanija, na primjer, uvozi oko 60 odsto kerozina iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta.
Dva glavna pariska aerodroma, Orly i Charles de Gaulle, trebala bi izbjeći ozbiljnije posledice eventualne nestašice zahvaljujući mreži naftovoda povezanoj s rafinerijama i terminalom u Avru.
Većina sirove nafte za te sisteme dolazi iz Sjeverne Amerike, što Francusku stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge zemlje.
Vlada je saopštila da raspolaže strateškim zalihama dovoljnim za oko dva mjeseca, dok komercijalne zalihe na aerodromima mogu pokriti desetak dana operacija.
– Trenutno ne postoji rizik od nestašice kerozina u narednim sedmicama – izjavila je portparolka Vlade Mod Bregon.
Stručnjaci upozoravaju da bi produženi sukob mogao izazvati probleme kasnije tokom godine.
– Ova kombinacija faktora verovatno će spasiti ljeto, ali ostaje pitanje koliko će kriza trajati. Ako se sukob nastavi, isti problemi mogli bi se pojaviti na jesen, u oktobru ili novembru – rekao je Devulf.
Francuska i Evropska unija već pripremaju mjere za suočavanje s mogućim dugotrajnim poremećajima, uključujući povećan nadzor zaliha i maksimalno korišćenje rafinerijskih kapaciteta.
Evropska komisija upozorila je da bi mogla biti potrebna kolektivna akcija da bi se očuvalo funkcionisanje jedinstvenog tržišta i osigurala stabilnost snabdijevanja.
Putnici mogu očekivati skuplje karte
Iako nestašica možda neće biti neposredna prijetnja, putnici bi mogli osetiti druge posljedice.
– Treba razlikovati dostupnost i cijenu. Čak i bez nestašice, cijene avionskih karata mogu značajno porasti – rekao je Bros.
Cijena kerozina više je nego udvostručena zbog rata na Bliskom istoku, a gorivo čini i do 40 odsto cijene avionske karte.
Najveći udar očekuje se kod niskotarifnih aviokompanija, koje posluju s malim maržama. Zbog toga su kompanije poput Transavie već bile primorane povećati cijene i otkazati manje isplative letove.
– Ne radi se toliko o nestašici koliko o profitabilnosti. Ako cene karata postanu previsoke, avio-kompanijama će biti isplativije prizemljiti avione – dodao je Bros.
Šta učiniti ako je let otkazan
U slučaju otkazivanja leta, putnici imaju ograničene opcije.
Po zakonima Evropske unije, avio-kompanije imaju pravo otkazati letove ako putnike obavijeste najmanje 14 dana unapred.
U tom slučaju dužne su ponuditi povraćaj novca ili alternativni let bez dodatnih troškova.
Međutim, nisu obavezne isplatiti odštetu ako je otkazivanje posljedica “vanrednih okolnosti”, poput aktuelne krize uzrokovane ratom na Bliskom istoku, prenosi France 24.
