Naučnici otkrili iznenađujući efekat: Paradajz ima moćan sastojak za masnu jetru

09.09.2026. | 20:01 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Paradajz sadrži bezbojno jedinjenje koje bi moglo da bude mnogo važnije za zdravlje jetre nego što se ranije mislilo.

Istraživači sa Univerziteta Tafts otkrili su da fitoen, prirodni sastojak paradajza i drugih vrsta voća i povrća, može značajno da smanji nakupljanje masti u jetri  barem kod miševa.

Ovo otkriće moglo bi da pomogne da se objasni zbog čega je cijeli paradajz u pojedinim istraživanjima pokazao veći zaštitni efekat na jetru nego sam likopen, crveni pigment po kojem je ova namirnica poznata.

Studija je objavljena u časopisu Molecular Nutrition & Food Research, a istraživači su se bavili steatoznom bolešću jetre povezanom sa metaboličkom disfunkcijom, hroničnim stanjem koje karakteriše prekomerno nakupljanje masti u ćelijama jetre.

Bolest koja dugo može da prođe neprimijećeno

Masna jetra često ne izaziva jasne simptome u početku. Međutim, ako se masnoća dugo nakuplja u jetri, može doći do upale i oštećenja tkiva, a u težim slučajevima i do ciroze.

Rizik je posebno povezan sa gojaznošću, dijabetesom i drugim metaboličkim poremećajima. Zbog toga naučnici sve više istražuju kako ishrana i pojedinačne komponente hrane mogu uticati na način na koji jetra skladišti i sagorijeva masti, prenosi Scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs.

Paradajz je već ranije privukao pažnju istraživača zbog mogućeg povoljnog uticaja na zdravlje jetre.

Likopen nije jedini sastojak koji je važan

Likopen je jedan od najpoznatijih sastojaka paradajza. Ovaj pigment daje zrelom paradajzu karakterističnu crvenu boju i poznat je po antioksidativnom delovanju.

Međutim, raniji eksperimenti na životinjama pokazali su da je paradajz u prahu u nekim slučajevima imao snažniji zaštitni efekat od samog prečišćenog likopena. To je navelo naučnike da posumnjaju da bi za povoljan efekat mogla biti zaslužna kombinacija više različitih jedinjenja. Jedan od kandidata je upravo fitoen.

Fitoen je bezbojni prekursor koji biljke koriste u procesu stvaranja likopena i drugih karotenoida. Za razliku od crvenih, narandžastih i žutih pigmenata, sam fitoen nema izraženu boju.

Prema rečima Na Jun Li, glavne autorke istraživanja i doktorske kandidatkinje na Univerzitetu Tafts, i likopen i fitoen nalaze se u značajnim količinama u paradajzu i proizvodima od paradajza, ali tijelo fitoen lakše apsorbuje.

Šta su pokazali eksperimenti?

Istraživači su tokom šest mjeseci hranili miševe ishranom bogatom rafinisanim ugljenim hidratima, kako bi oponašali obrasce ishrane povezane sa razvojem masne jetre.

Jedna grupa životinja dobijala je i fitoen u količini koja bi kod čovjeka približno odgovarala unosu tri do četiri srednja sirova paradajza ili oko 100 grama paradajz-pirea dnevno.

Rezultati su bili zanimljivi.

Miševi koji su dobijali fitoen razvili su znatno blaži oblik masne jetre, iako su istovremeno jeli istu nezdravu ishranu kao životinje koje nisu dobijale ovo jedinjenje.

Istraživači su analizirali i promene u crijevnim bakterijama, ali one nisu izgledale kao glavni razlog zaštitnog efekta.

Umjesto toga, pokazalo se da fitoen utiče na više proteina koji učestvuju u regulisanju metabolizma u jetri.

Čini se da je ovo jedinjenje pomoglo jetri da više koristi višak masti kao izvor energije, umesto da se mast nagomilava u njenim ćelijama.

Zašto svi možda neće imati isti efekat?

Istraživanje je donijelo još jedan zanimljiv podatak. Miševi kojima su nedostajala dva enzima zadužena za obradu karotenoida imali su mnogo više fitoena u jetri, ali kod njih nije zabeležen isti zaštitni efekat.

To sugeriše da fitoen možda mora prvo da se razgradi na druge, manje molekule – metabolite – kako bi mogao da ostvari povoljan efekat. Ovo bi moglo da bude važno i kod ljudi, jer postoje genetske razlike u enzimima koji učestvuju u metabolizmu ovih jedinjenja.

Istraživači su primijetili i razliku između polova: ženke miševa imale su više fitoena u jetri nego mužjaci. Za sada, međutim, nije poznato da li to znači da bi žene i muškarci različito reagovali na fitoen.

Fitoen nije samo u paradajzu

Ovo jedinjenje nije karakteristično samo za paradajz. Fitoen se nalazi i u drugim namirnicama, posebno u pojedinim vrstama voća i povrća.

Među njima su:

mrkva

crvena paprika

ružičasti grejpfrut

lubenica

kajsije

Sijang-Dong Vang, viši autor studije i naučnik na Univerzitetu Tafts, navodi da bi, ukoliko buduća istraživanja potvrde ove rezultate, veći unos voća i povrća bogatog fitoenom mogao da bude jedna od potencijalno korisnih strategija za prevenciju metaboličkih bolesti jetre ili usporavanje njihovog napredovanja kod osoba sa povećanim rizikom.

Ipak, važno je naglasiti da su rezultati za sada dobijeni na miševima. Potrebna su istraživanja na ljudima kako bi se utvrdilo da li fitoen ima isti efekat i kod čovjeka.

Za sada, nalazi predstavljaju još jedan razlog da se u ishrani nađe dovoljno raznovrsnog voća i povrća – a paradajz bi, zahvaljujući čitavom nizu korisnih biljnih jedinjenja, mogao da bude jedan od zanimljivih izbora.