Da li nas meso čini bolesnima

Iako je sve više vegetarijanaca i vegana, globalna potrošnja mesa je u porastu. To nije samo ekološka, već i zdravstvena katastrofa. Postoji li uopšte dobar razlog da se i dalje jede meso?

Svake godine širom svijeta od kardiovaskularnih bolesti umre 17 miliona ljudi: povišen krvni pritisak, srčana aritmija, ateroskleroza ili srčani udar. Razvijene nacije posebno se bore sa sve većim brojem ljudi koji pate od tih bolesti povezanih s ishranom. Tu su i gojaznost, šećerna bolest, kao i neke vrste kancera. A krivci su: previše šećera, alkohol i duvan. I previše mesa.

„Pandemija je pogodila društva s poremećajima u ishrani”, kaže farmakolog i nutricionista Martin Zmolih sa Instituta za nutricionističku medicinu pri Univerzitetu u Libeku.

Prema studiji „Atlas mesa” koju su objavili Fondacija Hajnrih Bel i BUND 2021, globalna potrošnja mesa se u posljednjih 20 godina udvostručila. U 2018. pojedeno je 360 miliona tona. To ne samo da ima razorne efekte na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na biodiverzitet i potrošnju vode, već se od toga ljudi u pravom smislu riječi razbolevaju.

Koje bolesti uzrokuje konzumacija mesa

Valter Vilet se već 40 godina bavi istraživanjem odnosa ishrane, bolesti i zdravlja. On je profesor epidemiologije i nutricionizma u Školi javnog zdravlja u Bostonu pri univerzitetu Harvard. Na pitanje o glavnim zdravstvenim problemima uzrokovanim konzumacijom mesa, on navodi kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2. Posebno veliku štetu, kaže, nanosi crveno meso, odnosno ono koje dolazi od goveda, svinja, jagnjadi ili koza.

„Crveno meso je bogato zasićenim mastima koje podižu LDL-holesterol u krvi i definitivno je uzrok srčanih udara”, kaže Vilet. Istovremeno, crveno meso gotovo da ne sadrži višestruko nezasićene masne kiseline koje smanjuju nivo masti u krvi, a time i rizik od srčanih bolesti.

Crveno meso povećava rizik koji je već dobro poznat kardiolozima: trimetilamin oksid ili skraćeno TMAO. To dovodi do abnormalnog nakupljanja holesterola i drugih masti u arterijama, što se naziva ateroskleroza. Prema američkoj studiji iz 2019, prvi znaci ateroskleroze postaju vidljivi nakon kratkotrajne ekstremne konzumacije crvenog mesa. „Ekstremno” u ovom slučaju znači dvije porcije mesa dnevno – što mnogima u Evropi veoma lako polazi od ruke.

Istraživači takođe sumnjaju da konzumacija crvenog mesa narušava funkciju bubrega. Oni su uočili da su bubrezi bili manje efikasni u uklanjanju TMAO nakon mesnog obroka.

Meso povećava rizik od dijabetesa tipa 2

Valter Vilet bio je angažovan u nekim studijama koje su istraživale vezu između konzumiranja mesa i dijabetes melitusa, poznatog i kao dijabetes tipa 2. Prema tim istraživanjima, crveno meso posebno podstiče razvoj dijabetesa. Vilet i njegove kolege takođe su otkrili vezu između mesa na žaru ili pečenog mesa i povećanog rizika od dijabetesa. Rezultat se odnosi ne samo na goveđi odrezak, već i na pileći batak.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), od šećerne bolesti boluje oko 60 miliona ljudi u Evropi – s tendencijom rasta. Dijabetes se „u velikoj mjeri može izbjeći zdravom ishranom i dovoljnom fizičkom aktivnošću”, navodi SZO na svojoj internet stranici.

Ali meso je samo jedan faktor. „Izostavljanje mesa iz ishrane, a da se i dalje konzumiraju napici zaslađeni šećerom, nema nijednu zdravstvenu korist”, kaže Vilet. „Svako ko jede samo pomfrit i pije koka-kolu može da u isto vrijeme bude i vegetarijanac i dijabetičar.”

Da li je meso kancerogeno

Različite studije dokazale su povezanost rizika od razvoja određenih vrsta kancera i konzumacije mesa. I tu je posebno problematično crveno i prerađeno meso, uključujući i kobasice, šunke i salame.

Međutim, 2019. godine na naslovnim stranama osvanula je publikacija tima naučnika iz takozvanog konzorcijuma NutriRECS, u kojoj se preporučuje odraslima da i dalje konzumiraju crveno i prerađeno meso kao i do tada. Publikacija je izazvala kritike stručnjaka, jer su, kako pišu i sami autori, preporuke zasnovane na izuzetno slabim dokazima.

Zapravo, tri od pet metaanaliza koje su autori konzorcijuma koristili kao osnovu za svoju preporuku, utvrdile su da crveno i prerađeno meso dovode do veće smrtnosti od kancera.

Druga metaanaliza iz 2021. takođe je došla do zaključka da česta konzumacija mesa značajno povećava rizik od raka dojke i debelog crijeva, na primjer. Druge kancerogene materije takođe nastaju prilikom pečenja ili roštiljanja.

Možemo li se odreći mesa

Mnogi ljudi još vjeruju da je meso jednostavno dio zdrave ishrane. To jeste istina u regionima u kojima je teško uzgajati povrće i mahunasto povrće, i gdje se ljudi oslanjaju na hranjive materije koje im daje meso njihovih životinja.

„Naravno, meso ima i vrijedne sastojke”, slaže se Valter Vilet. Pileće meso je manje štetno od crvenog, a riba takođe može da doprinese zdravoj ishrani. Niko ne mora u potpunosti da se odrekne mesa i životinjskih proizvoda da bi ostao zdrav.

„Najbolja stvar je, međutim, pretežno biljna ishrana”, kaže nutricionista. Orašasti plodovi, mahunarke i proizvodi od soje su dobri izvori proteina. Povrće je takođe bogato vlaknima, što je važno za zdravlje crijeva.

Dakle, koji dobar razlog postoji da se jede meso? „U industrijalizovanim zemljama ne postoji nijedan razlog”, kaže nutricionista Martin Zmolih.

Nedavno objavljena studija Univerziteta u Bonu dolazi do zaključka da se potrošnja mesa samo u Evropi mora smanjiti za najmanje 75 odsto ako se žele postići klimatski ciljevi.

Iako raste broj vegetarijanaca i vegana, raste i globalna konzumacija mesa. Životinjama je potrebna hrana, voda i zemlja. Globalne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz proizvodnje mesa i životinjskih proizvoda dvostruko su veće od onih iz proizvodnje biljne hrane, pokazala je jedna studija iz 2021. Gotovo 60 odsto emisija gasova štetnih po klimu u prehrambenom sektoru može se pripisati proizvodnji životinjskih proizvoda.

Valter Vilet zato smatra da se moraju uzeti u obzir ekološke posljedice konzumiranja mesa. Jer, kaže, „nema zdravih ljudi bez zdrave planete”.

 

 

Ostavite komentar: