Perfekcionizam: Želja za redom ili strah od gubitka kontrole?

31.10.2025. | 09:46

Perfekcionizam uništava sreću i zdravlje. Naučite razliku između kvaliteta i kontrole i pronađite put ka unutrašnjem miru.

Da li ste perfekcionista? Ako stalno mislite da nešto nije dovoljno dobro ili da „samo Vi možete uraditi stvari kako treba“, možda živite u iluziji da težite redu i savršenstvu. Istina, upozorava psihijatrica Marian Rojas Estapé, mnogo je jednostavnija – perfekcionizam nije red, već strah prerušen u kontrolu.

Perfekcionisti se često prepoznaju u rečenicama poput: „Ako ja to ne uradim, neće biti urađeno kako treba“ ili „nisam perfekcionista, samo volim da su stvari dobro urađene“. Međutim, iza te potrebe da sve bude „savršeno“ krije se strah od greške, odbacivanja i nepoznatog.

Marian Rojas Estapé ističe da „perfekcionizam ima visoku cijenu“. On dovodi do paralize, osjećaja da nikad ništa nije dovoljno dobro, do stalne anksioznosti i nemogućnosti da se zadaci privedu kraju. Život u toj stalnoj napetosti aktivira sistem alarma u mozgu, što iscrpljuje i tijelo i um.

Cijena perfekcionizma po zdravlje

Kada perfekcionizam postane stil života, njegove posljedice osjećaju se i na fizičkom planu. Psihijatrica objašnjava da je perfekcionista „veliki proizvođač kortizola“ – hormona stresa. Taj stres se vremenom somatizira, pa se javljaju:

hronične tenzije i bol u mišićima,

nesanica,

migrene,

probavni poremećaji.

Čak i kada uspijemo da potisnemo emocionalnu nelagodu koju donosi perfekcionizam, tijelo je pronađe način da je izrazi.

Perfekcionizam otežava sreću

Još jedna zamka perfekcionizma je što otežava uživanje u životu. Perfekcionisti imaju problem da se opuste, da delegiraju zadatke i da uživaju u procesu. Iza toga se, kako ističe Rojas Estapé, krije strah od greške, osude i odbacivanja.

No, nakon tolikog truda i žrtvovanja, istina se nameće sama: ništa u životu nije savršeno. Upravo u toj nesavršenosti leži pravo na pogreške, neuspjehe i padove – jer i oni grade našu sreću.

Rješenje? Naučiti da zamijenimo misao „moram sve uraditi savršeno“ sa „dajem najbolje od sebe“. Takav stav, kaže Rojas Estapé, donosi više zdravlja, unutrašnjeg mira i produktivnosti.

Kako se osloboditi perfekcionizma?

Psiholozi poput Tal Ben-Shahara i Therese Amabile sa Harvard Univerziteta nude praktične korake kako prevazići perfekcionizam i postati optimalista – osoba koja teži najboljem, ali prihvata nesavršenost:

Koristite moć vizualizacije – zamišljajte neuspjeh i naučite ga prihvatiti. To smanjuje strah i oslobađa vas pritiska.

Vodite dnevnik zahvalnosti – zapisivanje onoga na čemu ste zahvalni pomaže da cijenite ono što već imate.

Bilježite napredak – svaki mali korak je važan i vrijedan priznanja.

Prihvatite sebe – umjesto da se kažnjavate zbog sklonosti perfekcionizmu, budite svjesni svojih emocija.

Dozvolite sebi greške – rizikujte, jer samo kroz padove i neuspjehe gradimo otpornost i unutrašnju snagu.

Perfekcionizam može izgledati kao težnja ka redu i disciplini, ali u suštini on je maskirani strah koji ugrožava mentalno i fizičko zdravlje. Oslobađanje od njega ne znači odustajanje od kvaliteta, već prihvatanje ljudske prirode i nesavršenosti koje su sastavni dio života.

Upravo tu, u nesavršenosti, počinje prava sreća. (Ljepota&Zdravlje)