Prihvatate svaki novi zadatak, pomažete kolegama… Pazite, previše dobar radnik može loše proći

06.10.2026. | 16:00 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Prihvatate svaki novi zadatak, pomažete kolegama, ostajete duže kada je potrebno i gotovo nikada ne odgovarate sa “ne”.

Na prvi pogled, zvuči kao recept za zaposlenog kojeg bi svaki šef poželio. Međutim, upravo takvo ponašanje može da postane prepreka za napredovanje u karijeri.

Biti osoba na koju kolege i nadređeni mogu da računaju svakako ima vrijednost. Problem nastaje kada spremnost da se pomogne preraste u naviku prihvatanja praktično svega što se od zaposlenog zatraži.

Tada dodatne obaveze počinju da oduzimaju vrijeme od sopstvenih prioriteta, a ponašanje koje zaposleni vidi kao dokaz posvećenosti nadređeni može da protumači sasvim drugačije, kako prenosi BIZLife.

Kao primjer navodi se klijentkinja psihoterapeutkinje Ejmi Morin koja je, nakon što je ponovo zaobiđena prilikom unapređenja, počela da razmišlja o odlasku iz kompanije.

Morin joj je predložila jednostavniji potez – da direktno pita šefa zbog čega ne napreduje. Odgovor nije bio ono što je očekivala.

Mislila je da pokazuje posvećenost, šef vidio nešto drugo

Nadređeni joj je rekao da joj nedostaju liderske vještine. Zaposlena je godinama prihvatala gotovo svaki zadatak koji bi joj bio ponuđen, vjerujući da time pokazuje koliko je vrijedna, pouzdana i posvećena poslu.

Njen šef je, međutim, isto ponašanje video kao nedostatak odlučnosti i nesposobnost da postavi granice i kaže “ne”. Tu nastaje važna razlika između zaposlenog koji je spreman da pomogne timu i onoga koji automatski preuzima svaku novu obavezu.

Prihvatanje svega što drugi traže ne mora nužno da bude dokaz ambicije. Ako zbog dodatnih poslova trpe zadaci za koje je zaposleni prvenstveno odgovoran, efekat može biti potpuno suprotan.

 Ne odgovarajte odmah

Jedan od načina da se taj obrazac prekine jeste da odgovor na svaki zahtjev ne bude automatsko “da”. To ne znači da bi trebalo odbijati kolege ili izbjegavati dodatne obaveze. Umjesto toga, dovoljno je ostaviti sebi vrijeme da se procijeni novi zadatak, postojeće obaveze i rokovi.

Rečenice poput “Proveriću svoje obaveze pa ću vam javiti” ostavljaju prostor da se donese racionalna odluka, umesto da se dodatni posao prihvati samo zato što zaposleni ne želi nekoga da razočara.

A kada odgovor zaista mora da bude “ne”, nema potrebe za dugim opravdanjima. Jasno obrazloženje šta trenutno možete da uradite često je profesionalnije od prihvatanja obaveze koju kasnije nećete moći kvalitetno da završite.

 Ćutanje na sastanku nije uvijek dobra strategija

Problem se ne završava raspodjelom posla. Potreba da se svima ugodi može da utiče i na ponašanje tokom sastanaka.

Zaposleni ponekad prećute neslaganje sa predlogom kolege ili nadređenog samo da bi izbegli neprijatnu situaciju. Kratkoročno je tako lakše, ali dugoročno može da se stvori utisak da osoba nema sopstveni stav.

Iznošenje drugačijeg mišljenja ne mora da znači konflikt. Argumentovano ukazivanje na problem može upravo da pokaže sposobnost samostalnog razmišljanja i procene – osobine koje su posebno važne kada se razmatra ko je spreman da preuzme veću odgovornost.

Kada počnete da radite tuđi posao

Još jedna zamka nastaje kada kolege shvate da određena osoba gotovo nikada ne odbija zahtJev. Vremenom upravo njoj mogu početi da prosleđuju zadatke koje drugi ne žele da rade.

Granica između povremene pomoći i trajnog preuzimanja tuđih obaveza tada postaje sve manje vidljiva. Zbog toga stručnjaci savetuju zaposlenima da povremeno pogledaju sopstveni opis posla i procene koliko dodatni zadaci zaista pripadaju njihovoj ulozi.

Posebno treba voditi računa da sporedne obaveze ne počnu da ugrožavaju rezultate na poslovima prema kojima se njihov učinak zapravo meri.

“Ne” nikako ne mora da znači da ste loš kolega

Postavljanje granica može u početku da izazove neprijatnost, posebno ako su se kolege navikle da je određena osoba uvek dostupna. Ali granice nisu odbijanje saradnje. One omogućavaju zaposlenom da odluči kada može da pomogne, umjesto da dodatne obaveze prihvata iz straha da će nekoga razočarati.

I te granice nisu nepromenljive. Tokom važnog projekta možda će biti potrebno ostajati duže, odgovarati na poruke van radnog vremena ili privremeno preuzeti dio posla kolege. Problem nastaje kada privremeno postane trajno.

Na kraju, put do napredovanja ne mora da vodi preko najvećeg broja prihvaćenih zadataka. Ponekad sposobnost da se odrede prioriteti, argumentovano iznese drugačiji stav i u pravom trenutku kaže “ne” može više da govori o liderskom potencijalu nego stalna spremnost da se prihvati još posla.