Navike u ishrani koje štete mozgu

Mozak koristi 20 odsto tjelesne energije i prvi ispašta kad je energija iz hrane ograničena.

Pretjerujete sa šećerom

Ako želite da dobijete maksimum od svojih moždanih vijuga, pazite koliko šećera unosite u organizam. Može vam se čak činiti da jedete nešto zdravo, a to zapravo u sebi sadrži skriveni šećer – zato je važno pročitati sastav na ambalaži.

„Funkcija mozga u velikoj mjeri zavisi od nivoa šećera u krvi, jer se glukoza smatra glavnim gorivm za mozak. Iako previše šećera ne šteti mozgu direktno, može da izazove oslobađanje velike količine insulina. Insulin ima uticaj na pristup različitih aminokiselina mozgu, tačnije blokira dopremanje većine aminokiselina osim triptofana“, objasnio je dr Dimitar Marinov.

Ne jedete ugljene hidrate

„Glukoza nije jedino gorivo za mozak, on može, takođe, da sagorijeva ketone. Smanjenim unosom ugljenih hidrata u organizam dolazi do ketoze, stanja kad jetra razgrađuje masne ćelije u masne kiseline i ketone. Iako će se većina ljubitelja keto dijete zakleti da je sagorijevanje ketona optimalnije i da poboljšava rad mozga, prilagođavanje na to se ne događa u jednom danu“, kaže dr Marinov i dalje objašnjava:

„Osim ako vaše tijelo nije dobro prilagođeno ketozi, prestanak unosa ugljenih hidrata može da dovede do nestabilnosti nivoa šećera u krvi, pa čak i do hipoglikemije kada se javlja zbunjenost, pa čak i kratkotrajan gubitak svijesti“.

Prekomjerno konzumirate alkohol

„Konzumiranje više od preporučenih jedno, do dva alkoholna pića na dan, može da utiče na normalan rad mozga.

„Previše alkohola vremenom može da utiče na nivo neurotransmitera u vašem tijelu. Oni su neka vrsta hemijskih glasnika koji pomažu moždanim ćelijama u komunikaciji, čak i ako se radi o povremenom konzumiranju veće količine alkohola“, smatra dr Melisa Mitri.

Preskačete obroke

„Kod preskakanja obroka tijelo prelazi u kompenzacijski način rada kako bi pokušao da stvori dovoljno glukoze za mozak i dobro uravnoteži šećer u krvi. To u tijelu može da se manifestuje kao nizak nivo energije, uznemirenost i nemogućnost koncentracije“, kaže dijetetičarka Liz Vajosnik i dodaje:

Ona smatra da bi trebalo doručkovati najkasnije sat vremena nakon buđenja, a zatim pojesti uravnotežen obrok svaka tri do četiri sata tokom dana.

Radite i jedete u isto vrijeme

„Izvođenje raznih zadataka tokom jela znači da niste svjesni hrane koju imate ispred sebe. Multitaskingom tokom obroka lako gubite osjećaj sitosti, odnosno niste fokusirani na signale koje vam tijelo šalje. Tako sposobnost vašeg mozga da registruje sitost i zadovoljstvo zbog obroka postaje poremećena“, kaže dr Vajosnik.

„Smetnje u ishrani znaju da rezultuju osjećajem nezadovoljstva nakon hrane koju ste pojeli, pa ste skloniji konzimiranju raznih grickalica“, objasnila je doktorka.

Ne unosite dovoljno vitamina B12

„Vitamin B12 štiti nervne ćelije i pomaže u stvaranju neurotransmitera koji nervnim ćelijama olakšavaju komunikaciju. Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju loše pamćenje, zbunjenost, depresiju i demenciju. Neliječeni nedostatak ovog vitamina može da rezultuje nepovratnim oštećenjem nerava“, kaže dr Elizabet Vord.

Ona dodaje da ljudi koji izbjegavaju svu hranu životinjskog porijekla ili je ne jedu u dovoljnoj količini, lako mogu da razviju nedostatak vitamina B12, posebno nakon 50. godine života, piše msn.com, prenosi 24 sata.hr.

Ishrana vam je bogata zasićenim mastima

„Po mom mišljenju, ishrana bogata zasićenim mastima je najveći neprijatelj vašeg mozga. Takva ishrana može da podstakne kognitivni pad, kao i pogoršanje kognitivnih oštećenja kod ljudi koji već imaju neki mentalni problem“, objasnila je dr Sandra El Haj.

„Osim toga, ishrana bogata zasićenim mastima izaziva nekoliko komplikacija koje mogu da dovedu do anksioznosti, depresivnog ponašanja, poremećene homeostaze kao i do podizanja upalnih citokina. Sve to rezultuje neravnotežom u mentalnim i kognitivnim funkcijama“, dodala je doktorka, prenosi “Nova.rs”.

 

Ostavite komentar: