Loše je učiti djecu da njihov bol nije bitan

05.05.2025. | 22:07

Postoje dvije riječi koje se roditeljima lako omaknu kada je dijete pod snažnim emocijama, a koje i nisu dobre po njega.

Kad se dijete, recimo, spotakne i malo povredi ili posvađa sa drugarom, i prije nego što uopšte ima priliku da progovori, vi kažete: „Dobro si“.

To zvuči utješno. Čak i ohrabrujuće. Ali nije.

Rim Ruda je ekspertkinja za djecu i na osnovu 200 mališana koje je proučavala ona je za CNBC rekla da je vidjela da ova dobronamjerna i vrlo česta fraza izaziva dugoročnu štetu onako kako većina roditelja nikada ne bi rekla. Zapravo, ta fraza koja na prvi pogled deluje tako bezopasno nešto je najopasnije u roditeljstvu, smatra ona i objašnjava zašto je tako, prenosi Zadovoljna.rs.

Djeca sumnjaju u sopstvene emocije

Kada je dijete vidno uznemireno i čuje „dobro si“, to mu šalje zbunjujuću poruku – ono što osjećam nije stvarno. Vremenom to decu odvaja od njihovog unutrašnjeg emocionalnog sveta i zbog toga ne vjeruju u sopstvene instinkte.

Obezvređujete dijete kad mu najviše trebate

Možda to kažete sa ljubavlju, ali dijete čuje: „Tvoja osjećanja nisu važna.“ A odbacivanje – koliko god suptilno bilo – uči ga da su utjeha i povezanost tu samo kada je ono mirno. Tu počinje emocionalno potiskivanje.

Ometa obradu emocija

Emocije konstantno prolaze kroz nas, a kada prekinemo taj prirodni proces preuranjenim uvjeravanjem, oduzimamo deci sposobnost da identifikuju, imenuju i regulišu svoje emocije. Umesto da gradimo otpornost, gradimo izbegavanje.

Poručuje da je ljubav uslovljena

Nesvjesno frazama poput „dobro si“, „prestani da plačeš“ ili „ne plaši se“ detetu usađujemo verovanje da mora da potisne svoje emocije da bi bilo prihvaćeno. A kada se javi osećaj da je ljubav uslovljena, onda emocionalna bezbjednost, koja je temelj mentalnog zdravlja, počinje da se raspada.

Mijenja dječji odgovor na stres

Nervni sistem se razvija kroz ponavljajuća iskustva. Kada je dijete uznemireno i susreće se sa odbacivanjem umjesto podrške, njegovo tijelo uči da nije bezbedno izražavati emocije.

Vremenom to može da preoblikuje djetetov nervni sistem tako da očekuje distancu, pa neće imati povjerenja i sigurnosti da bude ono što jeste.

Šta reći umjesto „dobro si“

Djeci nije potrebna popravka – potrebno im je da osećaju. I što je još važnije, potrebno im je da znaju da je bezbedno osećati, posebno pred vama.

Snažni alternativni pristupi kojima ćete potvrditi detetov unutrašnji svet i dati im emocionalnu snagu su sledeći:

„Verujem ti.“

„Tvoja osećanja imaju smisla.“

„Ovde sam sa tobom.“

„Ne moraš biti dobro sada.“

„Video sam šta se desilo. Kako se osećaš?“

Ove fraze i umuruju i jačaju. One uče vaše dete da su njegove emocije važne, da može da veruje sebi, da nije samo.

Pritom, znajte da navikavanje na ove odgovore traži vreme i vrlo je verovatno da ćete povremeno ponovo kazati „dobro si“. I to je takođe u redu. Cilj je da praktikujete takozvano svesno roditeljstvo kojim se kod deteta emocionalna sigurnost gradi, a ne potkopava.

Ove situacije mogu izgledati nevažno, ali zapravo pomažu da dete dobije snažnu emocionalnu osnovu koja je svakako neizmerno važna za dalje odrastanje i snalaženje u životu.