Apel ljekara: Ovi kanceri ne daju simptome dok bolest ne uznapreduje, uradite ovo obavezno

20.05.2026. | 15:05

Rak pluća, karcinomi digestivnog trakta, kao i ginekološki tumori poput raka jajnika i grlića materice, bolesti su koje često počinju podmuklo i bez specifičnih simptoma, zbog čega ljekari konstantno apeluju na važnost redovnih preventivnih pregleda.

Kada je riječ o raku pluća, koji je vodeći uzrok smrti među malignim bolestima, potrebno je skrenuti posebnu pažnju, budući da se pacijenti uglavnom javljaju tek u odmakloj fazi, rani uvid u promjene na plućima spasava živote.

“Glavni simptomi raka pluća su dugotrajan kašalj, malaksalost i gubitak težine, a u dramatičnijim slučajevima i iskašljavanje krvi. Dijagnoza se postavlja isključivo patohistološki. Nažalost, bilo je i pacijenata kojima smo našli metastatsku formu bolesti, kada ne možemo da mnogo toga da učinimo, osim da idemo na dijagnozu i onda na hemoterapiju ili eventualno na biološke terapije “,objasnio je ranije u podkastu “Zdravo sa Ivanom” dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS.

Maligne bolesti organa za varenje takođe se često manifestuju kroz simptome koje pacijenti u početku ignorišu ili pripisuju prolaznim tegobama. Pukovnik prof. dr Nebojša Manojlović, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji, u podkastu “Zdravo sa Ivanom”, govorio je o tome kako prepoznati rak želuca i kako se pacijenti suočavaju sa strahom od pregleda.

Rak želuca

“Kod karcinoma želuca dolazi do bola u gornjem dijelu trbuha, mučnine, povraćanja, značajnog gubitka težine. To uglavnom budu neki simptomi, mada nas priroda nije obdarila time da imamo specifične simptome za svaku bolest, već imamo ograničen broj načina kako možemo da ispoljimo simptome, a ispod toga postoje različiti uzroci. Kada se pojavi pacijent sa nekim simptomima, mi kažemo može biti ovo ili ono, ali svakako uradimo određene procedure, pa nakon toga zaključujemo o čemu se radi. Što se tiče straha i dolaska kod gastroenterologa, nekako se ljudi podele u dvije grupe, one koji bi preterano dolazili da se pregledaju i one koji se boje pregleda. Boje se kako će pregled proći, šta ćemo pronaći. I jedno i drugo je meni razumno, jer sasvim je prirodno u tim momentima videti zabrinuto lice. To su ljudske reakcije i mi uvijek tu pokušavamo da ohrabrimo pacijenta”, objasnio je prof. dr Manojlović.

Prof. dr Manojlović je naglasio da su skrininzi namijenjeni asimptomatskim slučajevima, ljudima koji u određenoj dobi i sa porodičnom istorijom bolesti dolaze na pregled bez ikakvih tegoba, jer se tada može najviše učiniti. Kada je u pitanju rak debelog crijeva, situacija sa simptomima je specifična.

“Krvarenje je pozitivan faktor kada su simptomi u pitanju, pacijent tada u panici kada vidi krv dođe na pregled, i na taj način mi nađemo bolest. Kada se bolest prezentuje tiho, kada nema simptoma, često nam pacijenti dolaze sa metastazama. Simptomi koji ukazuju da pacijent mora biti endoskopiran su pojava krvi u stolici, izmjena ritma pražnjenja crijeva – to može biti i pojava proliva, može biti i pojava zatvora, a gubitak u težini može biti alarmantan znak. Postoje metode kojima ispitujemo o čemu se radi, jer može biti samo upala”, istakao je prof. dr Manojlović.

Osvrnuvši se na karcinom pankreasa, profesor je naglasio da je on najgori od svih tumora u organizmu zbog komplikovane dijagnostike, a kao faktore rizika izdvojio je hroničnu upalu i familijarnu agregaciju. Za rak želuca rizik predstavljaju ishrana bogata solju i prerađevinama, pušenje i hronični gastritis.

Rak jajnika

Posebno alarmantno stanje u ženskoj populaciji u Srbiji izazivaju ginekološki maligniteti. Karcinom grlića materice jedan je od najučestalijih malignih tumora koji pogađa žene u našoj zemlji. Prema riječima stručnjaka, godišnje oboli između 1.300 i 1.500 žena, dok na svaka 24 sata jedna izgubi život.

Ljekari apeluju da je prevencija izuzetno važna i savjetuju da je neophodno barem jednom godišnje otići na pregled. O tome šta je potrebno kako bismo promenili ovakvu crnu statistiku, govorila je svojevremeno u podcastu “Zdravo sa Ivanom” dr Aleksandra Pikula, načelnica odeljenja za ranu detekciju karcinoma grlića materice GAK Narodni front.

“Mi smo takav narod, kad mislimo da nam ne fali ništa, kada nas ništa ne boli, ne idemo ljekaru. Te podmukle bolesti mogu se razvijati 10 do 20 godina i tako kasno dati simptome. Zato je važno dolaziti u razmaku na godinu dana da bi se bolest otkrila na vrijeme”, istakla je dr Pikula.

Slična situacija sa nedostatkom ranih i specifičnih simptoma prati i rak jajnika. Novinarka i članica Udruženja “Progovori”, Selena Ribić, uspjela je da pobedi karcinom sa kojim se suočila sa samo 24 godine. Ona je govorila o tome kako su izgledali njeni prvi simptomi i kako bolest brzo napreduje kod mladih ljudi.

“Simptomi su nespecifični. Ono što sam ja imala kao simptom, to je nešto što je oduvijek bilo tako, a to su neredovni ciklusi. Čekali smo da se nekako stabilizuje, što u 24 .godini i nije neki problem, te nisam imala nikakve probleme osim toga. Uz redovne ginekološke preglede ja sam bila u redu. Međutim, u novembru sam imala ultrazvuk, a već krajem februara sam osetila prve simptome u vidu bola u predelu bešike, nadimanja stomaka, tako da svake promjene koje žena oseti dobro je da reaguje. Kod mladih sve brzo napreduje, pa i ova bolest. Ubrzo je to nadimanje stomaka preraslo u gubitak apetita, a stomak je narastao tako da sam izgledala kao trudnica u šestom mjesecu”, ispričala je Selena u podacastu “Zdravo sa Ivanom”.

Suočavanje sa opasnom bolešću u ranim dvadesetim godinama donosi ogromne psihološke i fizičke izazove, kao i promenu životne realnosti nakon operativnih zahvata. Selena je govorila o unutrašnjoj snazi koja joj je pomogla da izabere put borbe.

“Koliko god da su meni lekari govorili možda je cista, ja sam osećala da nešto ozbiljno nije u redu. Videla sam sebe, osjetila sam. Djelovala sam sebi bolesno, onda sam samu sebe pitala zašto baš ja, čime sam ovo zaslužila, počela sam da razmišljam šta bi bilo da je neko od mojih? Ja to ne bih mogla da podnesem. Jedino što sam mogla je da se borim. Shvatila sam u tom momentu da ja želim da živim, kad ti život namjesti test u tom trenutku ili padneš ili se dižeš, to je bila neka snaga koju sam u sebi osjetila, pomslila sam ‘Nije fer, ja ovo mogu da probam da pobijedim, i daću sve od sebe”, ispričala je ona za Telegraf