FOTO: Medija centar
Kanada pred vratima EU: Milivojević otkrio šta vidi iza ovog poziva
19.09.2026. | 14:34 Dodaj BL Portal kao Google izvorKarijerni diplomata Zoran Milivojević ocijenio je da je EU pozvala Kanadu da postane njena prva pridružena članica kako bi pojačala otpor politici Vašintona i osnažila ratnu opciju kao dominantnu politiku u Uniji.
Govoreći o ovom pozivu Kanadi, Milivojević je objasnio da se iza toga, prije svega, krije interes elite u Evropi da, osim suprotstavljanja Americi, ojačaju “koaliciju voljnih”.
“Oni žele da se kroz delovanje `koalicije voljnih` osnaži ratna opcija kao politika koja dominira u EU imajući u vidu da Kanada podržava tu politiku i da je spremna da učestvuje u njoj kroz NATO, ali i direktno, i to vojno-politički, a možda čak i finansijski”, rekao je Milivojević Srni.
On je dodao da bi Kanada, koja bi se tome pridružila, svakako dala doprinos i bila pojačanje toj politici, ali i cijelom tom konceptu EU i članica “koalicije voljnih”.
“Drugo je pitanje koliko je to politički i strateški izvodljivo. Već smo videli reakciju Amerike. Treba računati da to SAD neće dozvoliti bar u tom smislu, jer je i američki predsjednik Donald Tramp rekao da je poziv EU Kanadi za pridruživanje neprijateljski čin”, rekao je Milivojević.
On je ocijenio da je to kroz NATO manje-više moguće, ali da je teško izvodljivo u slučaju da dođe do preraspodjele u političkom smislu da se Kanada na neki način priključuje EU.
“U bezbednosnoj sferi da, ali u pravno-političkoj mislim da to nije realno”, smatra Milivojević.
On je ukazao na to da sa Kanadom jača i britanska pozicija i uticaj pošto je Kanada dio Komonvelta, ali se onda postavlja pitanje šta je EU u cijeloj priči.
“Pošto Velika Britanija nije članica EU, Kanada i Britanija bi na neki način dovele u pitanje pravnu prirodu i suštinu Unije kao kontinentalne organizacije, jer je Kanada prekomorska država”, ukazao je Milivojević.
Prema njegovim riječima, to otvara sijaset ozbiljnih geopolitičkih tema koje imaju globalne efekte.
“Ali, u ovoj bezbednosnoj dimenziji, gde EU ima interes da osnaži tu ratnu opciju, Kanada im dobro dođe”, rekao je Milivojević.
On je ocijenio da je to granica realnosti da se ta simbioza i brak iz računa ostvare u nekoj praktičnoj politici.
“Krajnji domet ove inicijative je da ona prođe kroz NATO i kroz `koaliciju voljnih`, a u stvari kroz osnaživanje te ratne opcije u ovom trenutku, jer političke elite u Evropi su direktno zavisne od opstanka te ratne opcije”, smatra Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, nema sumnje da je bilo kakvo priključivanje Kanade EU direktno suprotstavljanje američkoj politici koja se sa Evropljanima ne poklapa ni kao ratna opcija, jer Amerikanci i Rusi razgovaraju i traže rješenje za sukob u Ukrajini.
“Drugo, ova američka politika sa Trampom na čelu je na neki način antiglobalistička. Ona je više suverenistička i tu se oni razlikuju sa ovim elitama u EU. I u Kanadi su direktni protivnici američke politike, koja je, kako je to svojevremeno rečeno u EU, neprijatelj Unije”, rekao je Milivojević.
Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom godišnjeg govora u Evropskom parlamentu u Strazburu, kojem je prisustvovao i kanadski premijer Mark Karni, pozvala je Kanadu da postane prva pridružena članica EU.
Fon der Lajenova je u govoru pozvala na stvaranje nezavisne EU u “otvoreno neprijateljskom svijetu”, pominjući Rusiju i rat u Ukrajini i izbjegavajući da direktno pomene sve zategnutije odnose SAD i EU.
Karni je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta pozvao na uspostavljanje “saveza budućnosti” između Kanade i 27 članica EU, poručivši da je dublje partnerstvo između Kanade i Evrope neophodno kako bi se zaštitile od velikih sila.
