Javni dug nikad veći, turista nikad manje: Ekonomija najveći izazov za novu vladu Crne Gore

Novu Vladu Crne Gore dočekaće dug spisak ekonomskih zadataka uz javni dug od 3,7 milijardi evra ili oko 90 odsto BDP-a, a ove i sledeće godine na naplatu će stići više od 700 miliona starih dugova. Sve to u situaciji nikad manjeg priliva od turizma.

Najteži posao biće obezbijediti redovno finansiranje javnih rashoda, među kojima su najvažniji plate, penzije, socijalna davanja i održavanje zdravstvenog sistema, jer su budžetski prihodi po podacima Centralne banke Crne Gore u padu za oko 25 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Analitičari zato upozoravaju da je neophodno hitno početi nove pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom unijom (EU) oko izdašnijih i povoljnijih paketa pomoći. Nevolja je u tome što potencijalna saradnja sa MMF-om za Crnu Goru može biti bolna, jer ta finansijska institucija već godinama od zvanične Podgorice traži da smanji javnu administraciju, te da reformiše sistem javnih nabavki i državne kompanije

Javne finansije u veoma nezavidnoj situaciji

Imajući u vidu drastičan pad priliva od turizma (od oko 90 odsto) koji će uticati na mnogo veći pad ovogodišnjeg BDP-a od projektovanog, ekonomista i poslanik u Skupštini Crne Gore Aleksandar Damjanović smatra da je evidentno da će udio javnog duga u BDP-u na kraju tekuće godine biti blizu, ako ne i iznad cifre od 90 odsto.

„Uz dodatne budžetske troškove za podršku dijelu privrede zbog posljedica pandemije, kao i uz pad poreskih i neporeskih budžetskih prihoda koji će biti veći od rebalansom projektovanog, jasno je da su crnogorske javne finansije u veoma nezavidnoj situaciji i biće potrebno mnogo napora da se u periodu pred nama obezbijedi njihova stabilizacija i kakvo takvo uravnoteženje“, kaže Damjanović za “Sputnik”.
Budžetski prihodi manji a rashodi rastu

Sagovornik dodaje da se ne radi samo o činjenici da će zbog produženog trajanja pandemije i sporijeg oporavka ekonomije biti ugroženi planirani budžetski prihodi 2021. godine, već i o tome da će na rashodnoj strani, usljed otplate dijela glavnice duga, kamata, ali i povećanih troškova za ublažavanje posljedica pandemije, kao i rasta rashoda zbog donesenih zakona poput nedavne izmjene zakona o PIO, doći do porasta budžetskih izdataka.

On zbog toga upozorava da nije realan važeći Program ekonomskih reformi odlazeće Vlade, koji predviđa rashode za stare dugove u iznosu od 456 miliona u narednoj godini, plus 102 miliona za kamate.

Potrebno razumijevanje međunarodnih kreditora

„Iznos nedostajućih sredstava će svakako biti iznad planiranih 456 miliona evra, pa već danas treba planirati optimalan način za obezbjeđivanje tih sredstava. Očekujem da će međunarodne finansijske institucije, odnosno potencijalni kreditori, imati razumijevanja za poziciju Crne Gore u tranziciji kao i za politiku nove vlasti, koja zauzvrat mora pokazati spremnost na mnogo odgovornije i efikasnije upravljanje javnim finansijama, te da će se u tom smislu naći zajedničko optimalno rješenje za prevazilaženje naslijeđenih budžetskih dubioza“, kaže Damjanović.

Borba protiv sive ekonomije ključ reformi

Ovaj ekonomista ističe da će razumijevanje međunarodnih kreditora naročito biti od velike važnosti u periodu dok se ne sprovedu neophodne reforme, a koje se u prvom redu odnose na poreske politike, u dijelu uvođenja progresivnog oporezivanja, kao i oporezivanja tzv. luksuzne imovine, odnosno ekstra profita, ali i u dijelu snažne borbe protiv sive ekonomije i njenog uvođenja u legalne tokove.

„Danas je više od trećine crnogorske ekonomije u sivoj zoni, dakle gotovo milijardu i po evra u kojima se nalaze potencijalni poreski prihodi. Nova vlast ima obavezu da opravda povjerenje prema poslodavcima i da se ozbiljnim međusobnim dogovorom uvede red u politiku isplata zarada i plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa. Ozbiljni rezovi na rashodnoj strani budžeta, u dijelu diskrecione potrošnje, uz servisiranje postojećeg nivoa zarada, odnosno penzija u javnom sektoru biće ozbiljan zadatak i pokazaće spremnost na diskontinuitet sa dosadašnjim neracionalnostima i pojedinim, nepotrebnim, odnosno pretjeranim budžetskim trošenjem“, kaže Damjanović.

Neophodna reforma sistema javnih nabavki, demonopolizacija…

On dodaje da su reforme takođe neophodne i u sistemu racionalisanja javnih nabavki, odnosno očekivanih ušteda za državu, kao i u politici poslovanja javnih preduzeća, i privrednih društava u državnom vlasništvu.

„Takođe je neophodno da regulatorna tijela i agencije drastično poboljšaju regulaciju na pojedinim tržištima, poput tržišta kapitala, energetike, telekomunikacija, osiguranja, u smislu demonopolizacije i stvaranja uslova za fer tržišnu utakmicu i dodatni tržišni rast“, kategoričan je naš sagovornik “Sputnika”.

Bankarski sistem u službi oporavka ekonomije

„Politika privlačenja stranih direktnih investicija mora biti mnogo transparentnija i bez skrivenih povlastica za strane investitore na uštrb domaćih investitora, kao i na uštrb javnih prihoda, kao što finansijska politika mora obezbijediti da bankarski sistem, odnosno Investiciono-razvojni fond (IRF), ali i zamrlo tržište kapitala u punom smislu budu u funkciji naše privrede, odnosno oporavka ekonomije“.

„Uvjeren sam da će korjenite reforme, ali i odgovorno upravljanje ekonomskom politikom, bez obzira na sijaset problema i dubioza koje ostaju iza odlazeće vlasti, dovesti do postepenog privrednog oporavka, a zatim i rasta i razvoja, što gradđani očekuju od novih vlasti i što treba biti, uz slamanje korupcije i organizovanog kriminala, kao i vraćanja povjerenja u ruinirane institucije, ključni zadatak nakon nedavnih političkih promjena“, zaključuje Damjanović.

 

 

Ostavite komentar: