Upozorenje ekonomista: Usluge i trgovina rastu, a domaća proizvodnja bi mogla platiti najveću cijenu

Nikola Simić | BL Portal

12.11.2026. | 15:43 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Građani u Bosni i Hercegovini troše više, krediti stanovništvu rastu, a domaća industrija gubi korak. Privreda bi ove godine, prema procjeni Raiffeisen Researcha, mogla porasti za oko 2,3 odsto, ali taj rast najvećim dijelom nosi potrošnja, dok investicije i proizvodnja zaostaju.

Direktorica Sektora za istraživanje, ESG i strukturirano finansiranje Raiffeisen banke u BiH Ivona Zametica upozorava za BL portal da jačanje trgovine i usluga mora pratiti i oporavak proizvodnje.

„Ključni izazov je da rast uslužnog sektora bude praćen investicijama i modernizacijom domaće proizvodnje, kako BiH ne bi dalje gubila industrijsku i izvoznu bazu“, upozorava Zametica.

Potrošnja raste, ali ima granice

Prema analizi Raiffeisen Researcha, potrošnja domaćinstava u prvom polugodištu porasla je za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Činila je gotovo 69 odsto bruto domaćeg proizvoda i ukupnom privrednom rastu doprinijela sa približno 2,1 procentni poen.

Podršku potrošnji dali su rast prosječnih plata od oko sedam odsto, povećanje kreditiranja stanovništva za 13,4 odsto i veći priliv doznaka iz inostranstva za 7,5 odsto na godišnjem nivou, navodi se u analizi.

Da kupovina ostaje snažan oslonac ekonomije, pokazuju i podaci Agencije za statistiku BiH. Promet u trgovini na malo u prvih devet mjeseci realno je porastao za 11,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine, dakle i kada se isključi uticaj promjene cijena.

Međutim, veća potrošnja sama po sebi ne garantuje stabilan rast u narednim godinama.

„Rast kreditiranja može podržavati potrošnju u kraćem roku, ali ne može neograničeno rasti brže od prihoda stanovništva, dok su doznake iz inostranstva zavisne i od ekonomskih kretanja na ključnim evropskim tržištima rada“, pojašnjava Zametica.

Dodatni pritisak predstavljaju cijene. Centralna banka BiH u najnovijim projekcijama, objavljenim 10. novembra, povećala je procjenu ovogodišnjeg privrednog rasta sa 1,9 na 2,3 odsto, ali i očekivanu inflaciju sa 4,7 na 5,1 odsto. Upozorila je da povišen nivo cijena ograničava kupovnu moć građana uprkos nominalnom rastu plata.

Rudarstvo najviše posustaje

Ulaganja koja bi trebalo da ojačaju proizvodnju rastu znatno sporije od potrošnje. Prema Raiffeisenovoj analizi, investicije su u prvoj polovini godine povećane za svega 0,9 odsto.

Najnoviji statistički podaci pokazuju razmjere problema u industriji. Industrijska proizvodnja u BiH u periodu januar–septembar pala je za 2,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u rudarstvu i vađenju kamena pad iznosio čak 16,7 odsto.

Rezultati se, ipak, razlikuju među djelatnostima. Prerađivačka industrija u istom periodu zabilježila je pad od 0,6 odsto, dok je sektor proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom i gasom ostvario rast od tri odsto.

Zametica probleme rudarstva povezuje sa godinama nagomilavanim slabostima.

„Izražen pad rudarstva prvenstveno povezujemo sa dugoročnim strukturnim izazovima s kojima se rudarski sektor suočava, uključujući potrebu za modernizacijom opreme, sporiji tempo investicija, operativne poteškoće i proces restrukturiranja“, naglašava ona.

Brz oporavak, prema njenoj ocjeni, ne treba očekivati.

„Zbog toga u kratkom roku ne očekujemo potpuni preokret negativnog trenda, već eventualno njegovo postepeno ublažavanje, dok će dugoročniji oporavak zavisiti prije svega od intenziteta investicija, uspješnosti procesa restrukturiranja i prilagođavanja sektora promjenama povezanim sa energetskom tranzicijom“, pojašnjava Zametica.

U Srpskoj manje proizvodnje i zaposlenih

Slabljenje industrije posebno je izraženo u Republici Srpskoj. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u prvih devet mjeseci bila je manja za 6,9 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Pad proizvodnje prati i smanjenje broja radnika. U periodu januar–septembar zaposlenost u industriji Srpske bila je manja za 3,5 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Istovremeno, na nivou BiH uvoz raste brže od izvoza. Prema Raiffeisenovoj analizi, u trećem kvartalu uvoz je povećan za 13,5 odsto, a izvoz za 9,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Takav odnos dodatno produbljuje robni trgovinski jaz.

U prvom polugodištu neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza robe i usluga, umanjio je rast BDP-a za oko 0,8 procentnih poena.

Usluge nose rast, proizvodnji trebaju ulaganja

Dok industrija traži put oporavka, trgovina i usluge povećavaju značaj u domaćoj ekonomiji. Prema analizi banke, u prvom polugodištu trgovina je rasla za 6,3 odsto, smještaj i ugostiteljstvo za 7,6 odsto, a IT sektor za četiri odsto. Profitiraj.ba

U tim djelatnostima Zametica vidi prostor za rast i naredne godine.

„Učešće tradicionalnih djelatnosti postepeno slabi, dok raste značaj trgovine, IT industrije, građevinarstva, turizma i usluga generalno, te očekujemo da se taj proces nastavi i tokom 2027. godine, zbog čega upravo ove djelatnosti vidimo među potencijalnim nosiocima rasta“, zaključuje Zametica za BL portal.