Da li je kurs održiv? Saznajte zbog čega je bitno da devizne rezerve rastu

28.09.2025. | 11:00

Devizne rezerve Centralne banke BiH su na kraju jula ove godine iznosile 17,67 milijardi KM i na godišnjem su nivou povećane za 1,23 milijarde KM ili 7,5 odsto.

U podacima Centralne banke BiH piše da je ukupna novčana masa na kraju jula ove godine iznosila 40,49 milijardi KM i u odnosu na prethodni mjesec registrovano je povećanje novčane mase za 566,9 miliona KM ili 1,4 odsto.

“Povećanje novčane mase rezultat je povećanja novca za 473,4 miliona KM (1,9%) i kvazinovca (QM) za 93,5 miliona KM (0,6%). U strukturi novca, gotovina izvan banaka je povećana za 158,2 miliona KM (2,2%), a prenosivi depoziti u domaćoj valuti za 315,2 miliona KM (1,8%). Povećanje kvazinovca (QM) rezultat je porasta prenosivih depozita u stranoj valuti za 77,2 miliona KM (1,8%) i ostalih depozita u stranoj valuti za 78 miliona KM (1,1%) i istovremenog smanjenja ostalih depozita u domaćoj valuti za 61,7 miliona KM (1,7%)”, objasnili su iz Centralne banke BiH.

Dodali su da je na godišnjem nivou porast novčane mase u julu ove godine iznosio 3,13 milijardi KM ili 8,4 odsto.

“Rast je ostvaren kod gotovine izvan banaka za 419,1 milion KM (6,2%), kod prenosivih depozita u domaćoj valuti za 1,9 milijardi KM (11,9%), kod prenosivih depozita u stranoj valuti za 156,1 milion KM (3,8%), kod ostalih depozita u domaćoj valuti za 644 miliona KM (21,6%) i kod ostalih depozita u stranoj valuti za 5,7 miliona KM (0,1%)”, pojasnili su iz Centralne banke BiH.

Postavlja se pitanje zbog čega je važna stabilnost Centralne banke BiH i ko zavisi od njene stabilnosti?

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da, što se tiče deviznih rezervi, one rastu iz godine u godinu i to je pokazatelj makroekonomske stabilnosti u tom segmentu.

“Prilivi deviza su veći od odliva. Na prvu, to je teško razumjeti, jer imamo veliki trgovinski deficit. Imamo izvore sredstava, kao što su doznake koje su najvažniji izvor pokrivanja deficita, do stranih investicija, pružanja usluga u inostranstvu i tako dalje. U principu, imamo višak od oko milijardu KM godišnje koji se onda odražava na rast deviznih rezervi. To je svakako pozitivno i govori da je ovaj devizni kurs održiv te da ne postoje pritisci da dođe do promjene deviznog kursa”, istakao je Đogo.

Prema njegovim riječima, sa druge strane, ovakav devizni kurs odražava se na smanjenje cjenovne konkurentnosti izvoza, jer je kurs stabilan, ali imamo nešto veću inflaciju nego u zemljama zapadne Evrope.

“Razlika između naše i njihove inflacije je smanjivanje cjenovne konkurentnosti našeg izvoza. To godišnje nije puno, jedan ili dva odsto, ali kada se to rastegne na 20 godina, naša cjenovna konkurentnost izvoza je 30 ili 40 odsto manja nego što je bila prije 20 godina, što može biti problem. Pozitivna strana valutnog odbora je i što predstavlja fiskalnu kočnicu. Domaće vlasti nemaju mogućnost da štampaju novac i tako pokrivaju svoje rashode, što je dobra stvar, jer bi time došlo do inflacije koja je prikriveni vid poreza. Ako održavamo makroekonomsku stabilnost, istovremeno treba raditi na povećanju složenosti proizvoda koje izvozimo. Samo složeniji proizvodi mogu da istrpe pad cjenovne konkurentnosti i to bi bilo pozitivno jer bi značilo da naše proizvode u inostranstvu skuplje plaćaju. To se, nažalost, ne dešava, jer je veća šansa da pada izvoz nego da raste”, objasnio je Đogo za Nezavisne novine.