Djeca stogodišnjaka imaju jednu životnu naviku: Možda je to tajna dugovječnosti

26.05.2026. | 18:47

Zašto neki ljudi dožive duboku starost bez težih hroničnih bolesti, dok drugi mnogo ranije razvijaju probleme sa srcem, krvnim sudovima ili pamćenjem?

To pitanje decenijama intrigira naučnike širom sveta, posebno kada je reč o porodicama u kojima više generacija živi neuobičajeno dugo.

Nova analiza američkih istraživača sada ukazuje da odgovor možda nije samo u genetici, već i u svakodnevnim navikama koje se prenose kroz život, pa čak i kroz generacije, navodi SciTech Daily.

Naučnici sa Univerziteta Tafts proučavali su potomke stogodišnjaka u okviru čuvene New England Centenarian Study, jednog od najdužih i najpoznatijih istraživačkih projekata posvećenih dugovečnosti. Cilj nije bio da se pronađe „tajna besmrtnosti“, već da se razume zbog čega pojedini ljudi i u poznim godinama ostaju fizički vitalni, mentalno očuvani i otporniji na bolesti koje se obično povezuju sa starenjem.

Rezultati su pokazali zanimljiv obrazac: deca stogodišnjaka u proseku imaju zdraviji način ishrane od svojih vršnjaka.

Češće jedu ribu, voće i povrće, a ređe konzumiraju velike količine soli, industrijski prerađene hrane i dodatog šećera. Iako ovakve preporuke nisu nove, istraživače je posebno zainteresovalo to što se isti obrazac ponavlja upravo među ljudima koji imaju porodičnu istoriju izuzetne dugovečnosti.

Tokom višegodišnjeg praćenja ova grupa pokazivala je manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara. Kod mnogih su i kognitivne funkcije ostajale očuvane duže nego što je uobičajeno za njihovu starosnu dob. Naučnici smatraju da upravo kombinacija genetike i životnih navika može igrati ključnu ulogu u tome kako organizam stari.

Jedan od razloga zbog kojih se pažnja usmerava baš na ribu jeste visok sadržaj omega-3 masnih kiselina. Ova jedinjenja učestvuju u regulaciji zapaljenskih procesa, utiču na elastičnost krvnih sudova i povezuju se sa manjim rizikom od poremećaja rada srca. Pored toga, omega-3 masne kiseline važne su i za funkciju mozga, pa se pretpostavlja da mogu doprineti sporijem kognitivnom propadanju tokom starenja.

Voće i povrće imaju drugačiju, ali podjednako važnu ulogu. Oni predstavljaju bogat izvor antioksidanasa, vitamina i biljnih vlakana koji pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom. Reč je o procesu tokom kojeg dolazi do postepenog oštećenja ćelija usled normalnog metabolizma, ali i uticaja spoljašnjih faktora poput zagađenja, stresa ili hroničnih upala. Vremenom takva oštećenja mogu doprineti razvoju bolesti srca, dijabetesa, neurodegenerativnih oboljenja i pojedinih vrsta raka.

Naučnici danas smatraju da hronična, dugotrajna upala predstavlja jedan od ključnih mehanizama biološkog starenja. Ishrana bogata biljnim namirnicama i zdravim mastima može pomoći u smanjenju tih procesa, dok prekomeran unos šećera i ultraprerađene hrane deluje u suprotnom smeru. Visok unos dodatog šećera povezuje se sa insulinskom rezistencijom, poremećajem metabolizma i povećanim taloženjem masnog tkiva, dok previše soli može dodatno opteretiti krvne sudove i doprineti razvoju hipertenzije.

Posebno je zanimljivo što istraživači nisu pronašli jednu „čudesnu“ namirnicu koja produžava život. Umesto toga, pokazalo se da najveći značaj imaju dugoročni obrasci ponašanja. Ljudi koji dolaze iz porodica dugovečnih osoba često od detinjstva usvajaju slične navike – jednostavnije obroke, više domaće hrane i manje industrijski obrađenih proizvoda. Takve rutine zatim ostaju prisutne decenijama, stvarajući postepeno povoljnije uslove za organizam.

Slični obrasci primećeni su i u takozvanim „plavim zonama“, regionima sveta poznatim po velikom broju stogodišnjaka. Među njima su Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji i grčko ostrvo Ikarija. Iako se kulture i način života razlikuju, stanovnike ovih područja povezuju određene zajedničke karakteristike: više kretanja tokom dana, jednostavnija i pretežno prirodna ishrana, snažne porodične veze i niži nivo hroničnog stresa.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da dugovečnost nikada nije rezultat samo jedne odluke ili jedne namirnice. Na proces starenja utiču genetika, fizička aktivnost, kvalitet sna, stres, društveni odnosi, ekonomski uslovi i dostupnost zdravstvene zaštite. Čak ni potomci stogodišnjaka nisu potpuno „zaštićeni“ od bolesti savremenog doba.

Upravo zato najveći značaj ove studije možda nije u potrazi za formulom za dug život, već u potvrdi da male svakodnevne navike imaju snažniji efekat nego što se ranije mislilo. Dugovečnost se verovatno ne krije u jednom velikom otkriću, već u nizu naizgled običnih odluka koje organizam trpi i pamti tokom čitavog života, piše Telegraf.