Čistačica mjesta zločina opisala ovaj psihički i emotivno težak posao: Ove jezive scene progone je i danas!

31.05.2026. | 18:25

Čistačica mjesta zločina prisjetila se najgorih prizora sa kojima se susrela tokom svog rada.

Dona Nejler radila je osam godina kao frizerka kada je sa 25 godina odlučila da promeni profesiju nakon što je u jednoj televizijskoj emisiji saznala za posao čišćenja mesta zločina.

“Nikada ranije nisam čula za to i nešto je jednostavno proradilo u meni”, rekla je za podkast True Crime Conversations portala Mamamia, piše magazin People.

Kada je počela da radi u Australiji, opisala je taj period kao veoma unosan za ovu profesiju.

“Danas je drugačije, tržište je prezasićeno. Kada sam ja počela, nije nas bilo mnogo, pa smo bili veoma dobro plaćeni”, objasnila je.

Međutim, posao ju je suočio i sa nekim veoma uznemirujućim prizorima. Jednom je morala da ode u kuću žene koju je ubio njen suprug, a kaže da je taj slučaj i dalje progoni.

“Ono što sam videla nikada neću moći da zaboravim i i dalje to mogu da vidim pred sobom. Mogla sam da zamislim celu scenu i povežem šta se dogodilo. Počelo je kao veče zabave i pića koje se pretvorilo u nasilje”, rekla je Nejler.

“Bila je iste visine kao ja. Otisak njene glave bio je na zidu dok se kretala duž njega… Njena krv bila je praktično svuda.”

Krv je bila razmazana po celom hodniku, a spavaća soba bila je u još gorem stanju, jer je okvir kreveta bio uništen. Nejler se seća i da je žena uspela da stigne do ulaznih vrata.

“Volela bih da je nekako uspela da ga zaobiđe i izađe kroz ulazna vrata. Završila je u zadnjem delu kuće, nasilje je postajalo sve gore i pronađena je mrtva u svojoj spavaćoj sobi”, rekla je.

U drugom brutalnom slučaju, Nejler je stigla u kuću žene čiji je suprug pobegao nakon zločina, ostavljajući njihovu bebu u lokalnoj crkvi.

“Dušek je bio toliko natopljen krvlju da smo morali da uklonimo većinu unutrašnje ispune pre nego što smo ga bacili u kontejner”, rekla je.

Žena je bila izbodena nožem, a ubica je nakon toga ostao u kući devet sati pokušavajući da ukloni tragove.

“Koristio je ‘Surf’ deterdžent za veš koji ima veoma jak miris i ja više ne mogu da podnesem taj miris”, rekla je o tom mestu zločina.

Nejler priznaje da joj je posao teško padao, naročito nakon slučaja ubistva bebe.

“Niko ne bi trebalo da vidi ono što sam ja videla tog dana. Taj slučaj mi je ostao urezan u sećanje… Kao i svi ostali. Sećam se svake pojedine osobe”, rekla je.

Posebno je pogađaju slučajevi u kojima je neka osoba bila mrtva nedeljama, a da to niko nije primetio. Takvi prizori nisu samo potresni već i mnogo teži za čišćenje.

“Ako neko umre sedeći na stolici, raspadanje prolazi kroz stolicu, pa morate da isečete taj deo jer sve mora pravilno da se ukloni. Takođe može da prodre i u zidove. U zavisnosti od toga koliko dugo je telo ostalo neotkriveno, takav nered vas čeka”, objasnila je.

“Miris je malo drugačiji kod svake osobe, a čak i različiti delovi tela imaju pomalo različit miris”, dodala je.

Ispričala je da je najčešće pozivaju porodice preminulih kako bi očistila prostor. Jednom je došla u kuću gde je tetka preminulog muškarca plakala, ali je želela da joj pomogne u čišćenju kako bi “smanjila troškove”.

“To je bio srceparajući trenutak”, rekla je. Nakon tog događaja odmah je pozvala svoju porodicu.

“Da im kažem da ih volim. Od tada to radim svakog dana. Shvatila sam da nikada ne znate kada ćete poslednji put moći da ih pozovete i koliko je važno održavati tu povezanost. I dalje ih zovem svakog jutra i svake večeri.”

Uprkos teškom poslu, Nejler smatra da ju je on učinio saosećajnijom i boljom osobom.

“Ono sa čim se najviše borim jeste količina usamljenosti koju viđam”, rekla je.

“Posebno kod starijih ljudi. Sada im se uvek nasmešim. Bolja sam osoba, ljubaznija prema ljudima, jer nikada ne znate kako žive i kroz šta prolaze.”

Svoja iskustva kasnije je opisala u knjizi “Bloodstains and Ballgowns”. Prema opisu knjige na njenoj internet stranici:

“Šta ostaje u tihim trenucima nakon što je smrt došla i prošla?”

“Autorka pronalazi odgovor kada napusti glamurozan život u industriji lepote i započne svoj ‘tajni život’ u podzemnom svetu čišćenja mesta zločina. Dona ulazi u svet koji otkriva šta se događa u komšiluku kada sunce zađe, kada se prolije krv i izgube životi. Njen svet postaju kamp-prikolice, pogledi na suvu travu i uvelo drveće kroz razbijene prozore, kao i krv, užas i posledice tragedija nastalih kada ljubav krene po zlu.”

Nakon šest godina rada na čišćenju mesta zločina, Nejler se na kraju vratila frizerskom poslu jer je želela da se skrasi.

“Bila sam dežurna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Propustila sam venčanja prijatelja i mnoge druge stvari u životu koje sam želela da doživim”, rekla je.

Ipak, dodala je: “Ako bi me nekom prijatelju zaista trebala pomoć, uvek bih pomogla”, piše Telegraf.rs.