Zašto od istog virusa nekim ljudima nije ništa, a drugi padnu u postelju – odgovor leži u…

07.02.2026. | 19:16

Studija sa Jejla objašnjava zašto ista infekcija rinovirusom kod nekih ljudi izaziva blage simptome, dok kod drugih dovodi do teških napada astme i problema sa disanjem. Ključna razlika leži u brzini interferonskog odgovora – rane odbrambene reakcije organizma koja sprječava širenje virusa.

Doktorka Elen Foksman dobro se sjeća trenutka kada se njen mali sin borio za vazduh tokom napada astme koji mu je stezao sitne disajne puteve. Za svakog roditelja to je zastrašujući trenutak. Ali za jednog naučnika, to iskustvo je pokrenulo i dublje pitanje.

Foksman je znala da njen sin ima astmu. Takođe je znala da infekcija rinovirusom, najčešćim uzročnikom prehlade, može da izazove „zviždanje“ u grudima kod osoba sa astmom.

„Zapravo, infekcija rinovirusom je najčešći okidač napada astme“, rekla je Foksman, vanredna profesorka laboratorijske medicine i imunobiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl.

Ono što ju je posebno zanimalo bilo je zašto ista infekcija rinovirusom kod nekih ljudi izaziva teške napade astme i druge po život opasne simptome, dok se kod drugih jedva ispolji kao blaga kijavica.

„Imate virus koji kod mnogih ljudi ne izaziva nikakve simptome. Mnogi koji ga dobiju imaju samo običnu prehladu u nosu. A onda, kod određenih grupa ljudi, on pokrene po život opasne teškoće sa disanjem. … To je zaista zanimljiv virus“, rekla je Foksmanova.

Zajedno sa kolegama sa Jejla otkrila je da je jedan od ključnih faktora koji objašnjava zašto neki ljudi različito reaguju na isti virus brzina kojom ćelije u nosu, takozvane nazalne ćelije, reaguju na virus i obuzdavaju ga.

Brza reakcija organizma, poznata kao interferonski odgovor, može se razlikovati od osobe do osobe, a kada je taj odgovor inhibiran, može doći do drugačije reakcije koja vodi ka prekomjernom stvaranju sluzi i upali, pokazuje njihova studija objavljena u časopisu Cell Press Blue. Interferoni pomažu da se zaustavi širenje virusa.

„Upravo odgovor organizma određuje kakvu će bolest virus izazvati“, navela je profesorka sa Jejla.

U laboratoriji su uzgajali nazalne ćelije zdravih odraslih osoba, sve dok se ćelije nisu razvile u zajednicu specijalizovanih ćelija koje međusobno djeluju, slično onome što se može naći u nosu prosječne osobe.

„To su prave ćelije, i ako ih gajite tako da im je površina izložena vazduhu tokom četiri nedjelje, one se raspoređuju u tkivo koje izgleda baš kao sluzokoža nosa ili disajnih puteva pluća“, rekla je Foksman.

Istraživači su zatim zarazili ove ćelije rinovirusom i posmatrali njihove reakcije, koristeći tehniku koja im je omogućila da istovremeno prate hiljade ćelija, posebno ispitujući koje su linije odbrane aktivirane u zaraženim ćelijama, kao i u nezaraženim ćelijama.

Otkrili su da, ako se interferonski odgovor aktivira brzo, infekcija rinovirusom ostaje ograničena na manje od dva odsto nazalnih ćelija. Kod čovjeka bi takva brza reakcija potencijalno mogla da dovede do toga da nema nikakvih simptoma infekcije ili da se javi samo blago kijanje, istakla je Foksmanova.

Međutim, kada su istraživači manipulisali ćelijama kako bi oponašali okruženje u kojem je početni interferonski odgovor blokiran, tada je, „umjesto da se zarazi samo jedan odsto ćelija, oko 30 odsto bilo zaraženo“. U tom scenariju istraživači su takođe primijetili da ćelije proizvode veliku količinu sluzi i upalu.

„Tako smo u suštini uspjeli da zabilježimo i scenario u kojem je virus obuzdan i ne izaziva veliku štetu, kao i scenario u kojem virus dovodi do obilne proizvodnje sluzi i upale, što je upravo ono što se dešava tokom jedne veoma neprijatne prehlade“, objašnjava profesorka.

Ipak, jedno pitanje ostaje bez odgovora: Šta može da dovede do toga da interferonski odgovor kod nekih ljudi oslabi ili bude blokiran, što zatim dovodi do jače upale i potencijalno izraženijih simptoma?

Sprovođenje dodatnih istraživanja na ljudima u stvarnim uslovima moglo bi da pomogne da se pronađe odgovor.

Za sada, Foksmanova opisuje ovu novu studiju kao prvi korak ka boljem razumijevanju onoga što se dešava u nosu tokom infekcije rinovirusom. Moguće je da bi u budućnosti lijekovi mogli biti usmjereni ka preciznijem suzbijanju upale i prekomjernog stvaranja sluzi.