Nikada ne slažite drva uz kuću: Ova greška može napraviti ozbiljan problem

07.09.2026. | 13:56 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Naslagati drva za ogrev tik uz kuću mnogima djeluje kao najpraktičnije rješenje.

Drva su zaštićenija, ne zauzimaju dodatni prostor u dvorištu i uvijek su pri ruci. Međutim, upravo ova navika može da napravi ozbiljan problem sa vlagom.

Jedan vlasnik kuće naslagao je oko tri kubna metra drva uz fasadu u oktobru, ne razmišljajući o tome da između zida i cjepanica praktično nema strujanja vazduha. Drva su tako ostala tokom dvije zime.

Kada su se u kući pojavili tragovi vlage, pozvan je stručnjak da pronađe uzrok. Njegovu pažnju odmah je privukla gomila drva naslonjena na spoljašnji zid.

Zašto drva ne treba naslanjati na fasadu

Spoljašnji zid kuće stalno je izložen kiši, snijegu, promjenama temperature i vlazi iz vazduha. Da bi se osušio, neophodno je da oko njegove površine postoji dovoljno strujanja vazduha.

Kada je velika količina drva naslonjena direktno na fasadu, prostor između cjepanica i zida ostaje slabo provjetren. Vlaga se zadržava, a zid se poslije kiše znatno sporije suši.

Vremenom problem može da postane vidljiv i sa unutrašnje strane zida. Mogu da se pojave tamne mrlje, oštećenja maltera, buđ i drugi tragovi povećane vlage.

Problem je posebno teško odmah povezati sa drvima jer ona na prvi pogled djeluju potpuno bezazleno.

Ni drva se ne suše kako treba

Ovakvo skladištenje nije dobro ni za sama drva za ogrev.

Svježe drvo sadrži veliku količinu vode i potrebno mu je dovoljno vremena i, što je još važnije, dobra cirkulacija vazduha da bi se pravilno osušilo. Za loženje se uglavnom preporučuje drvo sa sadržajem vlage od približno 15 do 20 odsto.

Ako je vlažnije, sagorijeva lošije, daje manje korisne toplote, proizvodi više dima i može da doprinese stvaranju naslaga u dimnjaku.

Sušenje drva može da traje veoma dugo, a ako su cjepanice sabijene uz zid i vazduh ne može slobodno da cirkuliše, proces se dodatno usporava.

Nekoliko centimetara može mnogo da promijeni

Najjednostavnije pravilo jeste da drva za ogrev ne treba naslanjati direktno na zid kuće.

Između naslaganih drva i fasade potrebno je ostaviti prostor kroz koji vazduh može da cirkuliše. Kao praktična mjera često se preporučuje razmak od najmanje desetak centimetara, dok veći razmak dodatno poboljšava provjetravanje.

Važno je i šta se nalazi ispod drva. Cjepanice ne bi trebalo slagati direktno na zemlju jer tada mogu da povlače vlagu iz tla. Palete, drvene grede ili odgovarajući metalni nosači podižu ih od zemlje i omogućavaju strujanje vazduha i sa donje strane.

Još jedna česta greška je cerada

Pokušavajući da zaštite ogrev od kiše, mnogi celu gomilu obmotaju nepromočivom ceradom. Time, međutim, mogu da naprave sličan problem.

Ako je drvo potpuno zatvoreno, vlaga koja se već nalazi u njemu teško izlazi, a kondenzacija može dodatno da pogorša situaciju.

Bolje rješenje je zaštititi prvenstveno vrh naslaganih drva od direktne kiše i snijega, dok bočne strane treba da ostanu dovoljno otvorene kako bi vazduh mogao da prolazi, prenosi Blic.

Znakovi problema mogu da se pojave tek kasnije

Upravo zato je slučaj sa tri kubna metra drva bio toliko zanimljiv. Kada su cjepanice naslagane uz kuću, nije bilo nikakvog očiglednog problema. Posljedice su postale vidljive tek nakon dužeg perioda.

Stručnjaci prilikom utvrđivanja uzroka vlage zato provjeravaju i šta se nalazi neposredno uz spoljašnji zid. Tamne fleke, mahovina, oštećen ili ispucao malter i površine koje se veoma sporo suše mogu da budu znak da fasada nema dovoljno vazduha.

Rješenje je jednostavno: drva treba odvojiti od fasade, podići ih od zemlje i obezbediti strujanje vazduha sa što više strana.

Naizgled nevažna odluka o tome gdje ćete ostaviti ogrev tako može da utiče i na kvalitet drva i na stanje fasade kuće tokom narednih godina.