Na hrani se stvorila buđ: Koje namirnice su sigurne za jelo, a koje obavezno moramo da bacimo
14.11.2023. | 22:31Buđ se uhvatila na teglici sa džemom, očas posla je skinemo kašikom i obrišemo ivice. Spremno za jelo, pomisli bi mnogi. Ipak, naučnici smatraju da je ovaj potez rizičan, jer plijesan koja se hvata na marmeladama, mladim sirevima i hljebu je rizična po naše zdravlje. Međutim, ukoliko je nađemo na luku ili špagetama, neće nam ništa biti ako je odstranimo i nastavimo sa pripremom jela. Koju hranu onda možemo, a koji ne smijemo da jedemo kada sa nje odstranimo buđ?
Plesan opstaje skoro svugdje – na plastičnim, drvenim, pa i metalnim površinama u domu, ima je u vazduhu i zemljištu. Viđamo je u kupatilu na fugama pločica, ali i u kuhinji u teglama sa kiselim krastavcima.
Kada je ugledamo na siru ili kiselom mlijeku, često je samo odstranimo i nastavimo sa jelom. Ipak, naučnici kažu da bi trebalo da budemo oprezni, jer buđ može da izazove mnoštvo problema, od probavnih smetnji do oštećenja bubrega.
Kako možemo da spriječimo da se buđ pojavljuje u domovima
Iako ne postoji sredstvo koje će zauvijek uništiti buđ, ono što možemo da uradimo jeste da se poslužimo strategijama koje usporavaju neizbježan rast buđi u domaćinstvu. Pod tim, naučnica Elizabeta Lambertini podrazumijeva, da dom treba redovno da čistimo, odvajamo kontaminiranu hranu, kuvamo namirnice i da hranu držimo u frižideru. U kuhinji je neopodno da prekrivamo hranu, jer ćemo na taj način sprečiti prenos buđi vazduhom. Takođe, preporuka je da kuvanu hranu odložimo u manje posude i ostavimo u frižider.
“Hlađenje ili zamrzavanje određene hrane, poput hljeba ili drugih peciva, maksimalno produžava rok trajanja. Obavezno držite frižider na maksismalno tri stepena i izbjegavajte da ga prepunite hranom, jer ćete tako spriječiti cirkulaciju vazduha koja sprečava nastanak i razvoj buđi. Redovno čišćenje frižidera, kao i radnih površina i mijenjanje sunđera za suđe će minimizirati nakupljanje ili širenje kolonija plesni”, preporučuje Lambertini.
Na hrani se stvorila buđ – koje namirnice su sigurne za jelo, a koje treba baciti
“Kada se sa tvrde hrane, kao što je stari sir ili šargarepe, ukloni buđ i još koji centimetar ispod, namirnice mogu da se konzumiraju. Međutim, u “vlažnijoj” hrani kao što je mladi sir, jogurt, džem, kiseli krastavci ili humus, stepen rasta buđi je manje očigledan i teško ga je bezbedno ukloniti. Tada ove namirnice ne bi trebalo jesti”, kaže profesor Don Šifer sa Univerziteta Rutgers i dodaje da isto pravilo važi i za meso i ribu.
Što se tiče hljeba i pekarskih proizvoda na kojima ima plesni, treba ih baciti u kantu, kažu stručnjaci.
Malo drugačija situacija je kod bobičastog voća – ako je u pitanju samo izolovana bobica ili dvije, njih bacimo i operemo ostatak. Bobičasto voće je podložnije buđanju i neophodno je da se dobro ispere, ali tik prije konzumacije:
“Ukoliko ih operete čim ste kupili maline ili borovnice i takve ih odložite, stvarate sredinu za nastanak buđi i to zbog vode koja ostaje zbog toga što ste isprali voće”, ističe profesor Don Šifer, a piše Našonal Džiografik.
Bijeli i crni luk su posebno skloni crnoj plesni, tzv. gljivicama u zemlji: “Ova buđ se može bezbjedno oprati ili odrezati, ali predlažem čuvanje luka u mrežastim vrećama koje omogućavaju dosta ventilacije. Takođe, držite ih u frižideru za maksimalnu prevenciju”, kaže genetičar Džo Hjuk JU.
