Eksperimentalni lijek za Alchajmer ‘lekanemab’ usporava kognitivni pad, ali ima nuspojave

Eksperimentalni lijek za Alchajmerovu bolest kompanija “Eisai” i “Biogen” usporava kognitivni pad, pokazalo je pomno praćeno ispitivanje, ali bi neki pacijenti mogli da imaju teže nuspojave, pokazali su najnoviji podaci.

Lijek ‘lekanemab’ povezivao se s opasnim oticanjem mozga kod skoro 13 odsto pacijenata koji su učestvovali u 18-mjesečnom ispitivanju. Njime je obuhvaćeno gotovo 1.800 osoba kojima je dijagnostikovan rani stadijum Alchajmerove bolesti.

Neki su pacijenti nakon primjene lijeka imali krvarenje u mozgu – pet ih je doživjelo makrohemoragije, a 14 odsto mikrohemoragije, simptome koji se povezuju sa dva smrtna ishoda kod pacijenata koji su dobijali lijek u naknadnoj studiji.

Kompanije su u septembru objavile da je lekanemab, antitijelo stvoreno da bi uklonilo ljepljive naslage proteina, poznate kao beta-amiloidi, uspeo je da smanji stopu kognitivnog pada na skali kliničke demencije za 27 odsto u poređenju sa placebom.

„Svi ovi lijekovi za snižavanje amiloida nose rizik od povećanog krvarenja u mozgu, ali smatram da su primarni ishod i sekundarni ishod i smanjenje amiloida prilično impresivni“, rekao je dr Ronald Petersen iz klinike Mejo.

Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti: Lek može znatno da izmijeni tok bolesti

Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti objavilo je da najnoviji podaci potvrđuju da lek „može znatno da izmeni tok bolesti“, pa je pozvala američka regulatorna tela da prihvate zahtev kompanija za njegovo ubrzano odobrenje.

Potpuni podaci pokazali su da deo pacijenata sa genetskim rizikom od razvoja ove bolesti nisu imali koristi od lekanemaba na osnovu skale kliničke demencije.

Ali i kod njih je uočeno poboljšanje stanja kada je reč o sekundarnim ciljevima ispitivanja, koje se odnose na ostala mjerila kognicije i na svakodnevno funkcioniranje.

Zaključno su pacijenti koji su dobijali lekanemab u sklopu sekundarnih ciljeva od ovog leka imali korist za 23 do 37 odsto u poređenju sa onima koji su primali placebo.

„Vjerujem da je to znatna korist koja će opravdati zahtev za odobrenje leka, ali mi, naravno, želimo da ta korist bude još veća“, rekao je dr Pol Aisen, direktor Instituta za terapijsko istraživanje Alchajmerove bolesti Univerziteta u Južnoj Kaliforniji i koautor studije objavljene u časopisu „New England Journal of Medicine“.

Pojasnio je da će pacijenti imati veću korist od lekanemaba ako im se lijek da u ranoj fazi bolesti, „pre nego što se akumulira dovoljno nepovratne štete koja prouzrokuje simptome“.

Detaljni podaci istraživanja predstavljeni su na sastanku o kliničkim ispitivanjima Alchajmerove bolesti u San Francisku.

Dokaz amiloidne hipoteze

Po amiloidnoj hipotezi progresivno nakupljanje beta-amiloida u mozgu aktivira kompleksnu kaskadu događaja koje završavaju smrću neuronskih ćelija, gubitkom sinapsi i progresivnim deficitom neurotransmitera, a svi nabrojeni efekti doprinose kliničkim simptomima demencije.

Iz Eisaija veruju da rezultati ispitivanja idu u prilog dugogodišnjoj teoriji po kojoj uklanjanje beta-amiloida iz mozga ljudi sa ranim Alchajmerom može da odloži napredovanje bolesti.

Nakon 18 meseci primjene kod 68 posto učesnika ispitivanja lečenih lekanemabom uočeno je manje beta-amiloida. Lek je uticao i na sniženje nivoa abnormalnih tau proteina u mozgu, za koje se veruje da su glavni uzrok Alchajmerove bolesti.

U naknadnoj studiji prijavljena su dva smrta slučaja od posljedica krvarenja u mozgu. Radilo se o 65-godišnjakinji koja je uzimala lek poznat kao tkivni aktivator plazminogena, a daje se za čišćenje krvnih ugrušaka nakon moždanog udara i o 87-godišnjakinji koja je dobijala antikoagulans, razređivač krvi kompanije „Eliquis“.

Predstavnici kompanije „Eisai“ kažu da smatraju da se njihova smrt „ne može pripisati lekanemabu“.

Američki predsjednik Eisaija Ivan Čung istakao je da kompanija primenjuje uspostavljene protokole kojima se prati nastanak edema (otoka) mozga i ne vidi potrebu za tim da se pravo na lekanemab uskrati bilo kom pacijentu.

Ali ima i drukčijih mišljenja. Dr Hauard Filit, upravnik Fonda za praćenje lekova za Alchajmerovu bolest rekao je da ljekari uvijek balansiraju između odluke o koristi i rizika terapije.

„Trenutno bih oklevao da dam ovaj lek nekome na lekovima za razređivanje krvi“, rekao je Filit.

FDA će do 6. januara doneti odluku o odobrenju lekanemaba

Do 6. januara iduće godine američka Agencija za hranu i lijekove (FDA) trebalo bi da odluči da li će odobriti lekanemab po „ubrzanom“ postupku u sklopu koga se traži dokaz da lijek može da utiče na biomarker povezan sa bolešću, poput smanjenja beta-amiloida u mozgu.

Bez obzira na tu odluku Čung je rekao da kompanija uskoro planira da podnese zahtjev Agenciji za hranu i lekove u sklopu standardnog procesa odobrenja lijeka, a tražiće i odobrenje u Evropi i Japanu.

 

 

Ostavite komentar: