Da li koristimo svoj mozak u potpunosti?

Mozak predstavlja oko 2 procenta tjelesne težine osobe, ali koristi 20 procenata kiseonika i kalorija. Prvi put su naučnici 1945. ustanovili da je mozak sadrži oko 73 odsto vode. Ali glavno pitanje je koliko porocenta mozga čovjek aktivno koristi?

Mozak osobe određuje kako doživljava svijet oko sebe, težak je oko 3 kilograma i sadrži oko 100 milijardi neurona — ćelija koje nose informacije.

Prema istraživanju iz 2013. godine, oko 65 odsto Amerikanaca vjeruje da koristimo samo 10 odsto svog mozga. Ali ovo je samo mit, što je u intervjuu za časopis “Scientific American” neurolog Beri Gordon i potvrdio, objašnjavajući da je većina mozga skoro uvijek aktivna.

Jedna uobičajena tehnika snimanja mozga, nazvana funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), može mjeriti aktivnost u mozgu dok osoba obavlja različite zadatke.

Koristeći ovu i slične metode, istraživači pokazuju da je većina našeg mozga u upotrebi većinu vremena, čak i kada osoba izvodi vrlo jednostavnu radnju.

Veliki dio mozga je aktivan čak i kada se osoba odmara ili spava. Procenat mozga koji se koristi u bilo kom trenutku varira od osobe do osobe. Takođe zavisi od toga šta osoba radi ili o čemu razmišlja, piše Medical News.

Među naučnicima postoji uvjerenje da neuroni čine oko 10 procenata moždanih ćelija. Ovo je možda doprinijelo mitu o 10 odsto, jer se ponavlja u člancima, TV programima i filmovima, što pomaže da se objasni zašto se u njega tako široko vjeruje.

Kako poboljšati funkcije mozga

Kao i na svaki drugi organ, na mozak utiču način života, ishrana i količina vježbanja. Da bi poboljšala zdravlje i funkciju mozga, osoba može da se hrani uravnoteženo.

Naime, takva ishrana poboljšava opšte zdravlje i blagostanje, takođe smanjuje rizik od razvoja zdravstvenih problema koji mogu dovesti do demencije, uključujući i kardiovaskularne bolesti, gojaznost srednjih godina i dijabetes tipa 2.

Za mozak se najviše preporučuje voće i povrće sa tamnom kožom.

Neki su bogati vitaminom E, kao što su spanać, brokoli i borovnice, drugi su bogati beta karotenom, uključujući crvene paprike i slatki krompir. Vitamin E i beta karoten promovišu zdravlje mozga.

Vrste ribe, kao što su losos, skuša i tuna, bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje mogu podržati kognitivne funkcije, a orasi i bademi su bogati antioksidansima, koji promovišu zdravlje mozga.

Redovno vježbanje

Redovno vježbanje takođe smanjuje rizik od zdravstvenih problema koji mogu dovesti do demencije. Kardiovaskularne aktivnosti, kao što je brzo hodanje 30 minuta dnevno, mogu biti dovoljne da smanje rizik od opadanja funkcije mozga.

Druge pristupačne i jeftine opcije uključuju vožnju biciklom, džoging i plivanje.

Neka mozak bude aktivan

Što više osoba koristi svoj mozak, to bolje postaju njene mentalne funkcije. Iz tog razloga, vježbe za trening mozga su dobar način za održavanje opšteg zdravlja mozga.

Nedavna studija sprovedena više od 10 godina pokazala je da ljudi koji koriste vježbe za trening mozga smanjuju rizik od demencije za 29 procenata.

Najefikasniji trening fokusiran je na povećanje brzine mozga i sposobnosti da brzo obrađuje složene informacije.

 

 

Ostavite komentar: