Trijumf nad nedaćama: Do 11. godine nije govorio, a danas je univerzitetski profesor

09.03.2023. | 16:36

Impresivni akademski profesor sa Kembridža, Džejson Ardej, prije samo osam godina radio je pola radnog vremena u britanskom poznatom lancu prodavnica.

Brojke možda najbolje ilustruju nevjerovatnu priču akademskog profesora sa Kembridža Džejsona Ardeja (37). Sa tri godine stručnjaci su ga otpisali nakon što mu je dijagnostikovano globalno kašnjenje u razvoju i poremećaj autističnog spektra. Danas poznati sociolog nije mogao da govori sve do 11 godina, a da čita i da piše nije mogao sve do 18. godine.

Prije samo osam godina radio je pola radnog vremena u britanskom poznatom lancu prodavnica, a danas je veoma cijenjeni naučnik rase, nejednakosti i obrazovanja i najmlađi profesor crne rase na Univerzitetu Kembridž.

Džejson trijumf nad nedaćama duguje svojoj mami Gifti iz Ganije, medicinskoj sestri za mentalno zdravlje, bliskim prijateljima Sandru Sandriju i Šantel Luis – i muzici Enije.

“Mnogi znakovi koje sam naučio u smislu govora i razumijevanja došli su kroz muziku”, kaže on i dodaje: “U mojoj kući se puštalo mnogo muzike da se objasni upotreba zvukova. Moja mama je opsednuta galskom i keltskom kulturom. Tako se Enja često slušala u kući. Rekla bi: Ovako zvuči reka, ili: Ako bih opisivao kako rijeka zvuči, ovo su riječi koje bih mogao da koristiš. Majka je vjerovatno mislila: Probala sam sve, a ništa od ovoga ne funkcioniše. Ali ono šta ona nije znala je da su sve te stvari, te hiljade sati koje je provela sa mnom, žrtvujući i napuštajući sopstvenu karijeru, bile vrijedne toga”.

Kako kaže profesor, sve što je njegova majka pokušavala, on je registrovao do trenutka kada je u 11. godini izvukao svoj slušni aparat iz uha i izgovorio prve riječi: Zdravo!

“I iskoristio sam ih u pravom kontekstu! Moja mama je bila zatečena: Šta si rekao?! I opet sam ponovio”, prisjeća se profesor Ardej.

Do tog trenutka, Džejson je odgajan kao jedno od četvoro djece u Klefamu, u južnom Londonu, tako što je koristio znakovni jezik i veći dio svog djetinjstva proveo sa logopedima i terapeutima. Njegovoj porodici je, kada je imao tri godine, rečeno da će mu vjerovatno biti potrebna doživotna podrška. Njegova majka, kako je opisala kasnije, primila je ovu dijagnozu kao udarac čekića u srce.

“Globalno kašnjenje u razvoju je kašnjenje u procesu. To znači da moj mozak veoma sporo obrađuje informacije. Međutim, autistična strana u tome dođe kao magični trik – to mi omogućava da postanem opsjednut nečim, tako da mi je mama dala stvari na koje se fokusiram. Natjerala me je da igram bilijar kada sam imao 11 godina, samo da bih dobio dozu stabilnosti od ponavljanja. Nije je zanimalo da li sam dobar ili ne, iako sam završio i na takmičenju”, opisuje profesor prve korake borbe sa ovim stanjem.

Zatim je, kaže, pokušala da smisli kako bi igranje bilijara moglo da se primijeni na druge oblasti njegovog života. Tada je intervenisao Sandri, Džejsonov profesor na koledžu i blizak prijatelj.

“Odveo me je na kurs iako nisam imao nikakve kvalifikacije. Sve što je želio je da naporno radim, da se žrtvujem i da budem tačan”, prisjeća se Džejson. Kada opisuje godine u kojima nije mogao da govori, profesor objašnjava da mu je bilo prijelepo.

“Proveo sam mnogo vremena posmatrajući ljude, način na koji hodaju, način na koji pričaju, znakove koje su imali, kako se bave ljudima. Čitao sam nešto o Nelsonu Mandeli. Rekao je da se sjeća tri do pet stvari o svakoj osobi koju je sreo. To je nešto što pokušavam i radim čak i sada”, kaže Ardej.

Stekao je srednjoškolsko obrazovanje iz fizičkog vaspitanja i tekstila, potom studijsku diplomu fizičkog vaspitanja, a zatim dvije magistarske kvalifikacije. Stekao je zvanje nastavnika fizičkog, a potom je dobio i doktorat na Univerzitetu Džon Mures u Liverpulu. I sva svoja akademska dostignuća je finansirao radeći skraćeno vrijeme u lancu prodavnica.

Postao je profesor sociologije na univerzitetima u Daramu i Glazgovu kako bi se pozabavio nedostatkom crnih i smeđih ljudi u visokom obrazovanju i na kraju je izabran za mjesto na Kembridžu.

“Želim da pomognem što je moguće većem broju ljudi i uvijek pronađem načine da osvijetlim njihov sjaj”, zaključuje profesor, prenosi Srpskainfo.