Italijanski Robinzon Kruso: Nakon 33 godine na ostrvu došao u civilizaciju FOTO

30.09.2021. | 16:06

Muškarac, poznat kao italijanski Robinzon Kruso, koji je više od 30 godina živio sam na ostrvu, vratio se u grad i započeo novi život u 81. godini.

Mauro Morandi je skoro 33 godine živio sam na sardinijskom ostrvu Budeli. Društvo su mu pravile mačke i divlje ptice.

Međutim, njegov život pustinjaka morao je da se završi nakon što su vlasti objavile da pretvaraju ostrvo u opservatoriju za zaštitu životne sredine i rekle mu da mora da ode.

Morandi se u maju preselio na obližnje ostrvo La Madalena, a profesorsku penziju iskoristio je za kupovinu nove kuće. Sada se navikava na to da više nije sam.

“Dugo vremena sam živio sam i mnogo godina nakon što sam stigao na Budeli nisam pričao ni sa kim. Istina je da više ne mogu da uživam u samoći ostrva, ali je moj život sada krenuo novim tokom”, rekao je Morandi za CNN.

Njegov život sada se, kako kaže, fokusira na komunikaciju sa drugim ljudima i bliskost sa drugima.

Morandi je završio na ostrvu 1989. godine nakon pokušaja plovidbe od Italije do Polinezije. Umjesto toga, zaljubio se u mirno ostrvo i riješio da tamo osnuje dom.

Poslije 33 godine života u samoći, u početku nije bio voljan da se vrati u civilizaciju – od tada ju je prihvatio i napreduje.

“Ja sam živi dokaz da je drugi, novi život moguć. Uvijek možete da počnete ispočetka, čak i ako imate više od 80 godina. Postoje druge stvari koje možete da iskusite, potpuno drugačiji svijet”, rekao je Morandi.

Italijanski Robinzon Kruso je rekao da je “srećan i da je ponovo otkrio zadovoljstvo da se živi dobrim životom i uživa u svakodnevnoj udobnosti”.

Njegov novi dom izgleda potpuno drugačije od starog – ima u potpunosti opremljenu kuhinju, veliki krevet i kupatilo, ali i terasu sa pogledom na more.

Sada koristi i društvene mreže gdje takođe komunicira sa svijetom, razmjenjuje stavove i fotografije. Počeo je i da piše memoare.

Morandi kaže da mu nedostaje tišina ostrva. Nije navikao na buku automobila, kamiona i motocikala, ali “voli svoju novu okolinu koja ga opušta”.

Još jedna prednost povratka u civilizaciju je ponovno paljenje starog plamena. Morandi sada dijeli svoje novo prebivalište sa bivšom dragom iz mladosti.

A tu je i hrana. Ponovo uživa u ukusnim jelima koje nije okusio decenijama, a poslije večere uživa u vinu i likerima sa prijateljima. Međutim, Morandi ne jede sladoled, picu ili šunku. Uživa u nečemu što je Budeli imao u izobilju, a nije bilo moguće jesti: ribu.

“I dalje vodim jednostavan život, ujutru idem da kupim svežu ribu pravo iz mreže. Najzad, poslije toliko godina apstinencije, mogu opet da uživam u ribi. Na ostrvu nisam imao brod i nisam mogao da pecam, a pristup hrani je bio ograničen”, rekao je on.

Uvek je morao da čeka na ljude da mu donesu namirnice sa kopna, a kada nisu mogli da dođu, morao je da se snađe sa onim što je imao.

Priznaje da je život na ostrvu postao težak, naročito prošle zime koja je donijela temperature niže nego obično.