Fenomen kod Gradiške: Miletove ovce ojagnjile dvojke i trojke, vjeruje da je ovo “tajna uspjeha”

04.11.2025. | 09:06

Ovce uglavnom dobiju jedno jagnje, u izuzetnim slučajevima dva, tri su već pravo čudo, a četiri još veće.

Tako tvrde veterinari, ali to izgleda ne važi za Mileta Dimića iz Mašića i njegovo stado. Sve njegove ovce su se ove jeseni ojanjile svaka po dvoje jagnjadi, pišu Nezavisne.

Tako je bilo i prošle godine. Bilo je i trojki. Po tome se Mile pročuo po cijelom Potkozarju. Mnogi ne veruju, pa dolaze da vide, da porazgovaraju i da se uvjere u priču koju su čuli, ali im je djelovala nevjerovatno. Kod ovog domaćina, poreklom iz Jelašinovaca kod Sanskog Mosta, rijetkost je da ovca ojanji samo jedno jagnje.

– Kod mene je sve drugačije. Ovde sam izbegao tokom rata. Imao sam devet godina kada sam sa porodicom doselio u Viluse, pa kasnije u Mašiće. Do sada nisam imao iste uslove za ovce kao što sam imao u svom selu i na svom opustošenom imanju. Ali, to je već druga priča”, kaže Mile, dok se pored njega igraju jagnjad. Trčkaraju, skaču, jure za ovcama. Još uvek pasu zelenu travu, a Mile zajedno sa malim Novakom, bratovim sinom, žitom prihranjuje ovce i jagnjad. Stalno ih drži na oku. Čuva ih od pasa lutalica, kojih se namnožilo mnogo, pa iz obližnje šume traže priliku da preskoče ogradu.

O dolasku u ovaj potkozarski kraj i stalnoj želji da se bavi stočarstvom, naročito uzgojem ovaca, Mile objašnjava kako su godinama živjeli u ambulanti u Vilusima i u lugarnici u Mašićima.

-Nedavno smo od grada Gradiška dobili kuću na korišćenje i malo zemlje pored nje. Dobro nam je, zadovoljni smo. U domaćinstvu živimo majka, ja, jedan brat sa porodicom, a drugi se osamostalio i sagradio kuću blizu škole u Vilusima. U Jelašinovcima smo imali stoku – ovce, krave, svinje… Sada smo opet u mogućnosti da se bavimo stočarstvom – ističe.

Na pitanje kako to da njegove ovce jagnje po dvoje, dok kod drugih u Mašićima, Vilusima i Romanovcima, koji se time ozbiljnije bave i imaju više iskustva, većinom ojanji samo jedno jagnje Dimić odgovara: “nije stvar u meni, nego u ovnu”.

– Od njega sve zavisi. Za dobrog ovna ne žalim koliko god da treba da platim. To je najbolja investicija, brzo se isplati. Nabavio sam dva, eno ih u drvenoj šupi. Silni su, rogovima udaraju u daske. Kad osete da su ovce blizu, hoće da provale i da izađu- objašnjava Mile Dimić.

Koji je ponosan na svoje ovce i jagnjad, a naročito na ovnove.

– Čak osam ovaca, od ukupno deset, ojagnjilo se u samo nekoliko dana. Tako sam u jednoj sedmici povećao stado za 18 jagnjadi. Svi su živi, osim jedne ovce i dva jagnjeta koja sam prodao. Ko god ih vidi, traži da mu prodam ovcu – hvali se stanovnik Mašića svojim uspesima u uzgoju ovaca.

Mnogi, posebno prolaznici jer mu je kuća pored auto-puta Gradiška–Banjaluka, raspituju se koju sortu ovaca uzgaja. Njegov odgovor je jednostavan: “Uzgajam svaku vrstu do koje mogu doći. Kod mene ima svake sorte i sve su dobre. Jednu ovcu sam letos kupio čak u Okanovoj Bukvi i donio je u vreći od đubriva.”

Okanovu Bukvu, ispod planine Grmeč, opisao je Branko Ćopić u svojim delima. Pominje se u pjesmi Lekcija iz zemljopisa, ali Mile kaže da on o tome ništa ne zna.

– Završio sam samo četiri razreda. Da smo stanovali u školi, možda bih imao i koji razred više- našali se Mile.