Veliko naučno otkriće: Kako su „antroboti“ iznenadili naučnike

02.12.2023. | 08:03

Naučnici su od ljudskih ćelija napravili male žive robote koji mogu da se kreću i jednog dana bi mogli da pomognu u zarastanju rana ili oštećenog tkiva.

Tim stručnjaka nazvao je ove neobične kreacije „antrobotima“.

Naučnici su ranije napravili prve žive robote ili ksenobote od matičnih ćelija iz embriona afričke kandžaste žabe (Xenopus laevis).

-Neki ljudi misle da ksenoboti samo potiču od embriona i žaba. Mislim da to nema nikakve veze sa embrionima ili vodozemcima i da se radi o mnogo opštijoj osobini živih bića. Ne razumemo koje su sve mogućnosti naših tjelesnih ćelija, rekao je biolog Majkl Levin sa Univerziteta Tafts.

Ovaj tim sa Univerziteta Harvard i Tafts kostruisali su žive robote koristeći donirane ljudske ćelije traheje (dušnika). Ove ćelije su im najviše odgovarale jer su lako dostupne zbog istraživanje kovida i plućnih bolesti, ali i zbog svog oblika koji robotima omogućava kretanje.

Naime, ćelije dušnika su prekrivene tankim izdancima koji podsjećaju na dlake (cilije) i talasaju se napred-nazad. Oni obično pomažu ćelijama dušnika da istisnu sitne čestice koje bi mogle da zasmetaju plućima. Prethodne studije su pokazale da ove ćelije mogu da formiraju organoide – klastere ćelija koje se često koriste u istraživanjima.

Biolog Gizem Gumuskaja sa Univerziteta Tafts eksperimentisala je sa hemijskim sastavom uslova rasta trahealnih ćelija i pronašla način da podstakne cilije na organoidima da se okrenu ka spolja. Posle nekoliko dana, organoidi su postali pokretni, a „dlake“ su se ponašale kao vesla.

-Ništa se nije dogodilo ni prvog, ni drugog, ni četvrtog, ni petog dana. Do sedmog. Kao cvet koji cveta. Sedmog dana su se cilije okrenule i bile napolju, rekla je Gumuskaja.

Naučnici navode da je svaki antrobot nastao iz jedne ćelije i da nisu svi bili identični.

Čini se da su ovi mali roboti imali neku vrstu „ličnosti“. Neki su bili sferni i potpuno prekriveni cilijama, dok su drugi bili više izduženog loptastog oblika i nepravilno prekriveni „resama“. Čak su se kretali na različite načine – neki u ravnim linijama, neki u uskim krugovima, dok su se drugi migoljili. U laboratorijskim uslovima preživjeli su do 60 dana.