Švedska uvodi novi zakon: Zatvor za djecu od 13 godina
20.03.2026. | 14:04Nova odluka vlasti da snizi granicu krivične odgovornosti izazvala je buru reakcija, dok država želi da stane na put kriminalu, kritičari tvrde da bi zatvaranje djece moglo imati dugoročno razorne posljedice po njih i društvo.
Zatvor Rosersberg, koji se nalazi severno od Stokholma, priprema se za prijem maloletnika u okviru kontroverzne reforme pravosuđa za mlade, koja bi trebalo da stupi na snagu u julu.
Manjinska desničarska vlada, uz podršku krajnje desne stranke Švedske demokrate, najavila je u januaru da će sniziti granicu krivične odgovornosti sa 15 na 13 godina za krivična dela za koja je zaprećena kazna od najmanje četiri godine zatvora.
Cilj ove reforme je da se zaustavi porast broja dece koju kriminalne grupe regrutuju za izvršavanje bombaških napada i oružanih obračuna, računajući na to da zbog godina neće završiti u zatvoru ako budu uhvaćena.
Do sada su maloletnici koji su počinili teška krivična dela smeštani u specijalne ustanove za mlade, ali su se pojavili izveštaji da takve institucije sve češće postaju mesta za regrutaciju u kriminalne bande.
Zakon još nije usvojen u parlamentu, ali je Rosersberg već među osam zatvora koji se pripremaju da prime maloletne prestupnike stare svega 13 godina.
“Moramo imati na umu da je za mnoge od njih ovo prvi put da spavaju van kuće, a kamoli u ovakvoj ustanovi”, rekao je upravnik zatvora Gabrijel Vesman tokom obilaska.
Pripreme: učionice umesto pepeljara
Pripreme podrazumevaju premeštanje dela odraslih zatvorenika u druge objekte, izgradnju učionica i preuređenje ćelija. Iz jedne jedinice već je premešten 51 odrasli zatvorenik kako bi se napravilo mesto za maloletnike.
Preuređuju se i zatvorska dvorišta, planirano je više zelenila, prostora za odmor i trening, dok će pepeljare biti uklonjene jer maloletnicima neće biti dozvoljeno pušenje.
Svako dete biće smešteno u posebnu ćeliju od oko 10 kvadratnih metara, koju su ranije delile dve odrasle osobe. Ćelije su opremljene televizorima, a zidovi su okrečeni u zelenu boju.
U svakom odeljenju boraviće po šestoro maloletnika, sa zajedničkim tuševima i dvorištem.
Obavezno školovanje i poseban režim
Najvažniji dio sistema biće obavezno školovanje do 16. godine. Prostor nekadašnje kantine srušen je kako bi se napravilo mjesto za učionicu.
Na svakog maloletnika dolaziće duplo više čuvara nego na odrasle zatvorenike, a zaposleni će imati i dodatne obaveze.
“Uvijek ćemo morati da vodimo računa o najboljem interesu djeteta. Ovo će biti potpuno drugačiji pristup”, rekao je Vesman, koji je tokom dve decenije rada radio isključivo sa odraslim zatvorenicima.
On dodaje da će mlađi zatvorenici imati drugačije potrebe i prava, pa će zaposleni praktično preuzimati i ulogu staratelja.
“Na neki način postajemo njihovi zakonski staratelji. Na primer, kako postupiti sa detetom koje ne želi da ustane i ide u školu? To će biti veliki izazov”, kaže on.
Za razliku od odraslih, maloljetnici će u svakom trenutku biti pod nadzorom čuvara, bilo da igraju sport, pohađaju nastavu ili rade domaće zadatke. U ćelijama će boraviti od 20 časova uveče do 7 ujutru, a svaka soba ima interfon za kontakt sa osobljem.
Oštre kritike reforme
Reforma je izazvala brojne polemike. Desetak organizacija učestvovalo je u konsultacijama, a većina, uključujući i zatvorsku upravu, protivi se ovoj meri, smatrajući je potencijalno štetnom.
“Ovo neće sprečiti djecu da čine krivična djela, naprotiv, postoji rizik da će kriminal počinjati još ranije”, upozorava Julija Hogberg, pravna savjetnica organizacije za prava djece Bris.
Prema njenim riječima, zatvaranje tako mladih osoba može negativno uticati na njihov razvoj i povećati vjerovatnoću da ponovo počine krivično djelo.
“Granica krivične odgovornosti bila je ista više od 150 godina, čak i u periodima sa visokom stopom kriminala”, podsjeća ona.
Hogberg upozorava da bi snižavanje te granice moglo narušiti ugled Švedske kao zemlje koja se smatra uzorom u oblasti zaštite dječjih prava.
Desničarska vlada, koja je došla na vlast uz obećanje odlučne borbe protiv kriminala, nastoji da ubrzano sprovede niz reformi uoči parlamentarnih izbora zakazanih za septembar, navodi Mondo.
