Moskva kaže ne: EU vjeruje da će se suočiti sa poteškoćama u slanju trupa u Ukrajinu
20.08.2025. | 07:50Velika Britanija i Francuska bi mogle da se suoče sa poteškoćama u slanju trupa u Ukrajinu, piše Politiko, pozivajući se na neimenovanog evropskog diplomatu.
– S obzirom na političku slabost francuskog predsjednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera, teško je zamisliti kako će se ovaj plan sprovesti. Ovo su teška vremena sa ekonomske tačke gledišta – navodi Politiko.
Uprkos pritisku predsjednika Donalda Trampa, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je jasan da će njegova zemlja pristati na mirovni sporazum sa Rusijom samo ako ga potkrepe čvrste bezbjednosne garancije.
Tramp je lično rekao Zelenskom i evropskim liderima tokom njihovog sastanka u ponedjeljak da će Ukrajina imati zaštitu NATO-a “sličnu Članu 5”, ali je izostavio bilo kakve detalje.
U utorak se “koalicija voljnih” saveznika Kijeva pozabavila ovim pitanjem, dok američki državni sekretar Marko Rubio predvodi komisiju sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima kako bi se utvrdile bezbjednosne garancije.
Francuski predsjednik Emanuel Makron je ranije tog dana istakao tu poentu, rekavši francuskoj televiziji da je Evropa spremna da rasporedi “snage za uvjeravanje” – britanske, francuske, nemačke, turske i druge – kako bi izvodile operacije “u vazduhu, na moru i na kopnu”.
Mnogo priče, malo akcije
Ali iza velikih reči krije se surova stvarnost.
Uprkos svim pričama o “čizmama na terenu”, precizan oblik ukrajinskih bezbjednosnih garancija ostaje nedefinisan — i taj nedostatak jasnoće sije zabunu među saveznicima Kijeva.
Evropski bezbjednosni zvaničnik upozorio je da bi svakoj sili bio potreban barem “borbeni mandat” da bi se odbranila ako je napadne Rusija – ali je naglasio da takva misija ne bi bila odgovorna za sprovođenje mira.
To će, rekao je zvaničnik, ostati zadatak ukrajinske vojske. Francuski zvaničnici takođe upozoravaju da se ne “kupuje nešto teoretsko”.
Njemačka ostaje neodlučna. Poslanik socijaldemokrata Andreas Švarc, zadužen za parlamentarni nadzor nad vojnim budžetom zemlje, istakao je ograničenja.
– To je odluka koju parlament mora da odluči – rekao je za Politiko, naglašavajući da raspoređivanje vojske nije izvršna odluka.
Osim toga, njemačka vojska je premala, a obnovljeni priliv novca u odbranu je previše skorašnji da bi omogućio veliko raspoređivanje na istoku. Čak i slanje 5.000 vojnika u stalnu misiju u Litvaniju opterećuje Bundesver.
– Јednostavno nemamo osoblje za veliki kontingent. Čak bi i malo raspoređivanje bio izazov – rekao je Švarc.
Turska – sa svojom velikom vojskom i iskustvom na Crnom moru — mogla bi da igra ključnu ulogu. Ali je to takođe politički neuredno – Grčka i Kipar ne žele da dozvole Ankari pristup bilo kakvim fondovima EU za njenu vojsku.
Moskva kaže ne
Postoji razlog za oprez. Uprkos toplom sjaju nakon prijateljskog samita Vladimira Putina sa Trampom na Aljasci, Moskva je odlučno protiv raspoređivanja bilo kakvih trupa NATO-a u Ukrajini.
– Ponavljamo naš dugogodišnji stav da nedvosmisleno odbacujemo bilo kakve scenarije koji uključuju raspoređivanje vojnih kontingenata NATO-a u Ukrajini, jer to rizikuje nekontrolisanu eskalaciju sa nepredvidivim posljedicama – upozorila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
