Evropa vaga kada i kako će biti uvedeni kovid pasoši, argumenti ZA i PROTIV se gomilaju

Očajnički želeći da se vrate prije-pandemijskoj normalnosti, mnoge zemlje u kojima je vakcinacija protiv korona virusa u punom jeku, razmatraju odobrenje “kovid pasoša” za pokretanje međunarodnih putovanja i oporavak ekonomije.

Lideri Evropske unije u četvrtak su se načelno dogovorili da se na nivou bloka uvede jedinstveni sertifikat sa potvrdom o vakcinisanju koji bi osobama koje ga posjeduju omogućio putovanja bez graničnih mjera, a možda i posjete nekim kulturnim ili sportskim zbivanjima. Međutim, šta će tačno taj sertifikat omogućavati, kako će izgledati i kada će tačno početi da se izdaje, ostalo je nepoznato.

Nakon razmatranja te teme jedini konkretan zaključak koji su evropski lideri izvukli je da će se tom pitanju vratiti kasnije. Njemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da još nije donijeta politička odluka šta će takav dokument konkretno značiti, dodajući da da će samo razvoj nacionalnih dokumenata o vakcinaciji koji bi se onda pretočili u jedan evropski, trajati “tri mjeseca”.

Višemjesečni sukobi onih koji su za i onih koji su protiv “kovid pasoša” najbolje pokazuju koliko je to kompleksna tema. Dok jedni tvrde da bi oni omogućili ljudima da ponovo osjete “ukus normalnosti”, drugi poručuju da bi takva praksa bila diskriminatorska, piše Blic.

Ovo su neki razlozi za i protiv kontroverznih “kovid pasoša”.

Argumenti “za”

Jedan od glavnih argumenata u prilog “kovid pasoša” je taj da bi oni prižili podsticaj ljudima da se vakcinišu. Ako bi vakcinacija značila i “kartu” za slobodno kretanje, ulazak u restorane, posjećivanje kulturnih i sportskih dešavanja i, na kraju, putovanja bez restrikcija, pretpostavlja se da bi se veći broj ljudi prijavio za vakcinisanje.

Naravno, to ne može biti zamjena za kampanju informisanja ljudi o bezbjednosti i efikasnosti cjepiva, kao i o njihovom presudnom značaju za okončanje pandemije, ali u vrijeme teorija zavjera i sveprisutnog skepticizma prema vakcinama, svaki podsticaj je dobrodošao.

Drugi argument je pružanje preko potrebnog osjećaja slobode ljudima. Već godinu razne antipandemijske restrikcije ograničavaju našu slobodu kretanja na različitim nivoima – od policijkih časova tokom kojih je zabranjen izlazak iz kuće, do zatvorenih granica i/ili obaveznog karantina tamo gdje su otvorene.

“Kovid pasoši” bi bili način da se pojedincima vrate osnovne slobode, ali i relativno bezbrižna putovanja i razonoda kojih smo svi željni.

To sa sobom povlači i treći argument – ponovno uspostavljanje putovanja i dozvoljavanje okupljanja za vakcinisane osobe značilo bi i oporavak teško ranjene ekonomije, posebno turističkih i ugostiteljskih grana. Zbog toga ne čudi što su najveći zagovornici ideje o “kovid pasošima” turističke zemlje, poput Grčke, Italije i Španije, koje bi teško preživjele još jednu sezonu bez turista.

Jedan od najglasnijih zagovornika “kovid pasoša”, grčki premijer Kirjakos Micotakis, objasnio je ranije da je ideja iza ove inicijative da se stvori “brza putna traka“ koja bi oživjela turizam i rekreaciju i omogućila građanima da se slobodno i bez ograničenja kreću od zemlje do zemlje.

– Sad kad se tek nazire kraj pandemije, sa postupnim uvođenjem masovnih vakcinacija u svim zemljama, ne smijemo uzimati tu žrtvu zdravo za gotovo. Našim građanima dugujemo da povučemo svaku dostupnu polugu i iskoristimo sve alate u našem političkom i vladinom arsenalu kako bismo ubrzali povratak normalnom životu – rekao je on.

Argumenti “protiv”

Iako su vakcine do sada pokazale impresivnu efikasnost u smanjenju rizika od hospitalizacije i smrti za simptomatske kovid pacijente, u ovom trenutku nema konkretnih dokaza da mogu spriječiti prenošenje virusa. To znači da bi “kovid pasoši” bili od koristi u smislu da bi smanjili potrebu za hospitalizacijom vakcinisanih putnika u stranoj zemlji, ali ne bi bili garant da vakcinisani turista neće širiti virus na nevakcinisane građane zemlje koju posjeti.

Drugi argument protiv “kovid pasoša” su novi sojevi korona virusa. Većina zemalja je u ranoj fazi vakcinacije, a s obzirom na zabrinutost da vakcine možda neće biti dovoljno efikasne protiv novih mutacija, uvođenje “kovid pasoša” može biti preuranjeno.

Treći argument je diskriminacija. Takvi pasoši bi se koristili da bi se ljudima koji su vakcinisani, omogućilo da rade stvari koje drugi ne mogu. S obzirom na to da se program vakcinacije vrši po prioritetnim kategorijama, neki ljudi će se vakcinisati prije drugih.

Mnogi bi se složili da antivakseri i svi oni koji iz sopstvenih zabluda svjesno izaberu da ne prime vakcinu kasnije nemaju pravo žalbe kada im se zatraži karantin poslije prelaska granice ili odbije pristup javnom prevzu, restoranu, utakmici ili koncertu. Međutim, u ovom trenutku “kovid pasoši” bi značili diskrimininaciju grupa koje ne mogu da se vakcinišu, kao što su svi mlađi od 18 godina, onih koji zbog postojećih bolesti ne smiju da se vakcinišu ili onih koji jednostavno neće imati ravnopravan pristup cjepivu.

Takođe, “korona pasoši” bi mogli da podstaknu ljude koji još nisu vakcinisani ili su odlučili da se ne vakcinišu da nabave sertifikat na “crnom tržištu”. Dakle, ako se usvoje “kovid pasoši”, oni moraju da se sprovedu u djelo na način koji ne podliježe prevari, što je vrlo teško izvijesti.

Na kraju, tu je i pitanje privatnosti. “Kovid pasoši” mogu značiti i dijeljenje privatnih zdravstvenih podataka sa “spoljim stranama”, poput avio-kompanija. To bi izazvalo razumne etičke dileme koje bi trebalo riješiti.

 

 

Ostavite komentar: