Cijene struje u Evropi prelaze 300 evra: Stižu upozorenja pred zimu

07.11.2026. | 15:42 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Dešavanja u vezi s cijenom struje tokom trećeg kvartala nagovještavala su novu cjenovnu krizu, a situacija u četvrtom kvartalu potvrdila je takva očekivanja, izjavio je danas izvršni direktor Srpske berze električne energije (SEPEKS) Miloš Mladenović.

On je naveo da cijene struje u Evropi prelaze 300 evra po megavat-satu (MWh) i da prognoze za predstojeću zimu nisu ohrabrujuće.

„U trećem kvartalu imali smo najlošiju proizvodnju iz hidroelektrana u Evropi od 2015. godine. Slična situacija bila je u Norveškoj, koja se gotovo u potpunosti oslanja na hidroproizvodnju, kao i u Francuskoj, Italiji i Austriji“, rekao je Mladenović.

Prema njegovim riječima, situacija je nešto bolja u slivu Dunava, ali ni tamo hidroelektrane ne rade punim kapacitetom.

U Rumuniji je nedavno ponovo pokrenut jedan blok nuklearne elektrane Černavoda, snage 700 megavata, dok su u Bugarskoj i Mađarskoj i dalje u remontu po jedan blok termoelektrane Kozloduj, odnosno nuklearne elektrane Pakš.

Dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, zbog čega ni hidroelektrane na ovoj rijeci ne mogu da proizvode električnu energiju punim kapacitetom.

„Protok je bio na nivou od oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je ispod biološkog minimuma. Prema podacima EPS-a, proizvodnja Đerdapa 1 i 2 bila je najslabija od početka njihovog rada“, naveo je Mladenović.

Kako je objasnio, niska proizvodnja iz hidroelektrana, uz probleme u radu nuklearnih postrojenja zbog nepovoljnih uslova za hlađenje, uticala je na smanjenje ponude električne energije na tržištu.

Francuska je trenutno najveći snabdjevač električnom energijom u Evropi, jer je uspjela da stabilizuje proizvodnju iz nuklearnih elektrana. Njemačka, s druge strane, u periodima povoljnih vremenskih prilika, kada ima dovoljno vjetra, izvozi električnu energiju, dok je u danima bez vjetra prinuđena da je uvozi.

Zemlje jugoistočne Evrope tradicionalno su zavisne od uvoza električne energije, a početkom novembra region je uvozio oko 4.000 megavat-sati na sat, što je dodatno podiglo cijene na regionalnim berzama, koje su prelazile 300 evra po megavat-satu.

Srbija se, prema Mladenovićevim riječima, nalazi u nešto nepovoljnijoj situaciji jer se njen elektroenergetski sistem najviše oslanja na termoelektrane, dok su kvalitet uglja i stanje akumulacija dodatni izazovi.

Ljetna kriza djelimično je ublažena dobrom proizvodnjom hidroelektrana na Drini, što je nadoknadilo smanjenu proizvodnju u područjima pogođenim sušom, prije svega u alpskom i dunavskom slivu.

Tokom sunčanih sati cijene električne energije prelaze 200 evra po megavat-satu, dok se za proizvodnju u zimskim mjesecima očekuje veći uticaj gasnih elektrana, koje u takvim okolnostima često određuju cijenu struje.

Cijena gasa na referentnoj evropskoj berzi TTF prelazila je 100 evra po megavat-satu, dok su cijene emisijskih dozvola za ugljen-dioksid bile oko 90 evra.

Mladenović je ukazao i na uticaj mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je izazvao poremećaje na tržištu i ograničio izvoz električne energije.

„CBAM s jedne strane sprečava potpunu optimizaciju tržišta. Na tome mora da se radi kako bismo što pre uspostavili efikasnije uslove, ne samo zbog energetskog sektora već i zbog celokupne industrije“, rekao je Mladenović.

Zbog ovog mehanizma razlika između cijena na srpskoj i mađarskoj berzi električne energije povećana je na 15 do 20 evra po megavat-satu, dok je ranije iznosila manje od jednog evra.

Visoke cijene na berzama ne znače automatski da će toliko poskupjeti struja za krajnje potrošače, ali ukazuju na troškove nabavke i pritisak kojem je izložen energetski sektor.

Prosječna cijena električne energije na berzama SEPEKS i HUPEKS prošle godine iznosila je oko 108 evra po megavat-satu, dok je od početka ove godine do kraja oktobra na SEPEKS-u bila oko 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra.

„Do kraja oktobra ove godine prosečna cena na SEPEKS-u bila je oko 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra po megavat-satu. Samo u oktobru prosečna cena dostigla je oko 250 evra“, naveo je Mladenović.

Prema procjenama, cijena električne energije za prvi kvartal naredne godine na mađarskoj berzi kreće se oko 240 evra po megavat-satu, dok se za cijelu narednu godinu očekuje prosjek od oko 170 evra.

Mladenović je upozorio da bi jača zima mogla dodatno povećati nestašicu električne energije, zbog čega Srbija mora da ulaže u nove proizvodne kapacitete.

„Najbrže rešenje nameće se kroz intenzivnije okretanje obnovljivim izvorima energije. Paralelno sa tim moraju se razvijati baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane, koje bi obezbedile neophodnu baznu energiju“, zaključio je Mladenović.