Savjet ministara koči izgradnju mosta na Savi

Iako je Ministarstvo komunikacija i transporta BiH još u martu ove godine Savjetu ministara BiH uputilo Informaciju o aktivnostima koje se sprovode na projektu izgradnje autoputa Sarajevo – Beograd – Sarajevo, ona još nije došla na dnevni red i dva puta je skidana, što u značajnoj mjeri usporava ovaj projekat, posebno najavljenu izgradnju mosta koji će spojiti Srbiju i Bosnu i Hercegovinu kod Rače.

Usvajanje ove informacije preduslov je za potpisivanje međudržavnog sporazuma, kojim bi trebalo da se definišu tačka spajanja autoputa na granici Srbije i BiH kao i definisanje položaja i statusa graničnog prelaza.

“Ovo nije prvi slučaj i skoro ista situacija bila je i s realizacijom projekta izgradnje zajedničkog graničnog prelaza na lokaciji Bratunac – Ljubovija”, rekao je “Nezavisnim novinama” Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza u Vladi Republike Srpske.

Inače, projekat izgradnje graničnog prelaza na mostu Bratunac – Ljubovija duže od godinu dana je opstruisan, a Savjet ministara BiH i Vlada Republike Srpske optuživali su jedni druge za opstrukciju. Suština je bila u tome da, kao što je sada slučaj s mostom kod Rače, nije bilo međudržavnog sporazuma, tako da iako je most napravljen prije skoro dvije godine, još nije u funkciji.

U ovom ministarstvu kažu da su još u maju uputili inicijativu i pisali urgenciju nadležnim institucijama da se pokrenu aktivnosti kako bi što prije Srbija i BiH zaključile međudržavni sporazum, ali dosad nisu dobili nijedan odgovor na dopis.

“Radi se o međudržavnom sporazumu, što podrazumijeva dugotrajnu proceduru s obzirom na to da treba da prođe i Vladu Srbije, Savjet ministara BiH, parlament BiH itd. i to može da traje jako dugo. Nije nam jasno zbog čega se ta informacija ne usvaja i ne pokreće procedura kako bismo što prije počeli s tim projektom”, rekla je za “Nezavisne novine” Nataša Kostić, pomoćnica ministra saobraćaja i veza Republike Srpske.

Podsjećanja radi, Vlada Srbije još ranije je najavila da će otpočeti radove na autoputu od Beograda do Sarajeva, a prvi radovi na ovoj dionici trebalo bi da počnu ovog ljeta od Kuzmina do Sremske Rače. Ova dionca duga je 17 kilometara i gradiće je turska kompanija “Tasyapi”, a vrijednost radova na ovom projektu biće oko 220 miliona evra, s tim da će za samu izgradnju novog mosta preko Save biti potrošeno oko 100 miliona evra i u potpunosti će ga finansirati Srbija.

U Ministarstvu transporta i komunikacija BiH u petak smo pokušali saznati zbog čega je Informacija o aktivnostima koje se sprovode na projketu izgradnje autoputa Sarajevo – Beograd – Sarajevo dva puta skinuta sa dnevnog reda , ali nismo uspjeli.

“Informacija je skidana dva puta sa dnevnog reda, zadnji put sa dnevnog reda sjednice koja je održana u utorak. Izgovor je da se povlači na doradu, a u stvari radi se o tome da Federacija još nije uradila ništa kada je u pitanju taj projekat povezivanja Beograda i Sarajeva pa se sada vjerovatno čeka da oni nešto urade po tom pitanju i da se neke stvari pokrenu”, ispričao je izvor “Nezavisnih novina”.

Milionski projekti na čekanju zbog nerada

Srebrenka Golić, ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, rekla je da zbog nerada u Sarajevu stoje projekti milionske vrijednosti, a jedan od njih je Projekat energetske efikasnosti u BiH.

Ovaj projekat finansira se kreditnim zaduženjem Republike Srpske prema Svjetskoj banci i Narodna skupština usvojila je Odluku o prihvatanju zaduženja za drugu fazu u iznosu od deset miliona evra, ali da to ništa ne vrijedi kada vlast na nivou BiH nije formirana i ne može biti potpisan supsidijarni ugovor za taj kredit, niti ga ima ko ratifikovati.

“Nadamo se da će ta sredstva biti operativna u ovoj godini, ali sada cijeli proces koči neformiranje vlasti na nivou BiH i zastoj koji je evidentan u Parlamentarnoj skupštini BiH. Mi smo sve svoje obaveze izvršili”, rekla je Golićeva.

Dosad su obnovljena 33 objekta u 20 opština u Republici Srpskoj, čija je vrijednost 17 miliona KM, u planu je da do 2023. godine, do kada je predviđeno da traje druga faza projekta, energetski bude obnovljeno još 30 do 40 javnih objekata, a prioritet će, kako je rekla Golićeva, imati opštine koje nisu bile obuhvaćene prvom fazom.

 

Izvor.(Nezavisne novine)

 

Ostavite komentar: