U smrt odveo pet ljubavnika: Jezivo ubistvo gej sveštenika od prije 25 godina i dalje misterija

Nakon smrti Miljenka Štambuka, treće žrtve u nizu navodnog serijskog ubice, u Splitu se činilo da je napokon stigao kraj ovom nizu mračnih ubistava, a grad je na nekoliko godina odahnuo od strave.

Onda je sve šokiralo ubistvo sveštenika Petra Zdravka Blajića u septembru 1996. godine. Kao i u ubistvima pet godina ranije, žrtvu ponovo niko nije vidio danima, a među komšijama se proširio crv sumnje da se omiljenom svešteniku nešto dogodilo, a primijetili su i da niko danima ne preuzima njegovu poštu što inače nikada nije bio slučaj. Njihova briga bila je dovoljna da alarmira policiju koja se dala u potragu, piše Slobodna Dalmacija.

Nažalost, bili su u pravu. Petra Blajića mrtvog su pronašli 17. septembra 1996. godine u stanu u kojem je živio. Na drugom spratu zgrade dočekao ih je prizor iz horor filma.

Preminulog sveštenika pronašli su, navodno, tri dana nakon što mu je ubica oduzeo život na izrazito brutalan način. Split je ponovo bio u strahu od serijskog ubice gej muškaraca, a krv u žilama je ledila i spoznaja da im život oduzima na tako stravičan način.

Gušenje i povrede glave

Sve četiri žrtve, koliko ih je navodno ukupno bilo, ovaj svijet su napustile na posebno stravične načine. Jedan je ugušen, drugi pretučen daskom za rezanje mesa, a poznati penzionisani baletan i umjetnik Miljenko Štambuk, inače miljenik splitske publike, pronađen je pretučen pred svojim ulazom. Nijedan od preminulih nije otišao mirno.

Stravične slike pamte i tadašnji splitski policajci koji su pronašli mrtvog Blajića. Voljenog sveštenika pronašli su ubijenog u hodniku s leđima na podu. Njegovo beživotno tijelo bilo je obavijeno čaršavom, a lice mu je bilo pokriveno peškirom. Ljekari su kasnije potvrdili da je prvo udaren tupim predmetom, a kasnije i zadavljen, baš poput Šimuna Belasa. Za tadašnje okvire Splita, ubistvo gej sveštenika bio je dotad neviđen skandal koji bi možda prošao i nešto tiše da u Blajićevom stanu policajci nisu pronašli kompromitujuće dokaze.

U stanu su prije smrti bile tri osobe što je otkriveno tako što su u sudoperi zatekli tri tanjira iz kojih se jeo gulaš. Puna pepeljara stajala je u blizini tri čaše iz kojih se pilo, a ono što je posebno zapanjilo javnost svakako je snimak koji su pronašli na video-rekorderu.

Video snimak grupnog seksa Splićane bi i danas mogao da začudi, a isti taj snimak pronađen u stanu sveštenika prije 30 godina bio je toliko šokantan da se priča o tome splitskim ulicama proširila poput požara i ponovo otvorila Pandorinu kutiju straha.

Mala crna knjižica sa bilješkama

Osim pornografskog snimka, Blajićevi sugrađani posebno su se šokirali i spoznajom da je u njegovom stanu pronađena crna knjižica u kojoj je bio veliki popis splitske gej zajednice. Pokraj imena bile su zapisane i kraće bilješke za koje se pretpostavlja da je Blajić upisivao nakon seksa s njima koje su bile pune intimnih detalja.

Neka su imena strelicama bila povezana s drugima, neki su imali “ocjene”, a drugi detalje o onome što vole. Advokati, ljekari, sveštenici… imena su se samo nizala, a na popisu je bila i nezanemariva brojka nešto manje uglednih pojedinaca uz čije je ime pisala i cijena.

“Ne znam koliko je imena bilo unutra ni zašto je to zapisivao. Pričalo se da je to radio za crkvu, policiju, tajne službe, jer u knjizi je bilo mnogo uglednih ljudi. Govorilo se da je trostruki agent, ali ne vjerujem da je ubijen zbog knjige jer je ona završila u policiji. Govorio sam mu: Don Zdravko, ugledan si, sveštenik si, zašto te želje ne potisneš, ali on to nije mogao. Skidao bi krst sa zida pri seksualnom činu kada je to njegov partner tražio. Pričao mi je da je bio s jednim muslimanom kojem je smetao krst. Razgovarao sam o don Zdravku s tadašnjim biskupom Franom Franićem. On mi je tada kazao: “Sotonin se dim duboko uvukao u pukotine crkve”. Mislim da je sve znao, ali ništa nije preduzimao”, rekao je Večernjem listu izvor blizak ubijenom svešteniku.

Besprijekornog ugleda

Sam Blajić, ugledni sveštenik, bio je omiljen i rado viđen gost netaknutog ugleda zbog čije su ličnosti ljudi hrlili u katedralu Svetog Petra. Važnost njegovog uticaja na splitsko društvo u kombinaciji sa šokantnim načinom na koji je umro, uzrokovala je dodatan stres policiji u koju su bile uprte oči javnosti.

Novinari su spekulisali, policajci danonoćno istraživali, a javnost nagađala. Jedni su ga osuđivali, drugi sažaljevali, ali jedno je bilo sigurno, Split je u jesen 1996. žarko želeo odgovor na pitanje ko je oduzeo život Blajiću.

“Bio je nezasit, čim bi upoznao novog muškarca, ako bi ocjenio da mu okolnosti to dopuštaju, kretao je u akciju. Nikada mu nije bilo dosta i pet puta dnevno vodio bi ljubav ako je za to imao priliku. Njegova je strast bila jača od njega i na kraju ga je uništila. Plaćao je za seks ako treba i činio druge usluge”, rekao je izvor blizak svešteniku.

Ubica nikad nije pronađen

Nakon smrti sveštenika, u splitskim crkvenim i preduzetničkim krugovima počeo je da vlada zavjet ćutanja.

Uslijedila su saslušanja u policiji koja su u nekoliko slučajeva završena tragično. Dva preduzetnika objesila su se, kao i jedan makedonski državljanin, otac četvoro djece. Splitski sveštenik Ivan Cvitanović dva dana kasnije umro je u WC-u svog stana od srčanog udara, a samo dan nakon što je pronađeno tijelo sveštenika Blajića, u Rimu se objesio sveštenik Anton Benvin, tadašnji rektor Papinskog zavoda, čije je ime takođe nađeno u knjižici.

Istražioci su utvrdili da je upravo on osoba kojoj je don Blajić uputio posljednji telefonski poziv, pa se spekulisalo i o tome da je upravo Benvin ubio Blajića, pa se gonjen krivicom objesio nakon povratka u Rim.

Ubica čak četvorice gej muškaraca iz Splita možda i danas hoda ulicama grada kojima, njegovom krivicom, Šimun Belas, Josip Brnetić, Miljenko Štambuk i Petar Blajić već dugo ne prolaze. Više od 500 osoba prošlo je kroz policijska ispitivanja, a odgovora nije bilo. Nema ga ni sada, četvrt vijeka kasnije.

Ostavite komentar: