Suđenje Tačiju počeće do septembra 2021, odlaganje rizik za svjedoke

Tužioci suda za zločine OVK zatražili su da sudjenje bivšem zapovedniku OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji počne idućeg leta, a “najkasnije u septembru 2021”.

U danas objavljenom podnesku pretprocesnom sudiji Nikoli Gijuu (Nicholas Guillou), glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) zahtevao je da sud odbaci kao neosnovan zahtjev odbrane optuženih da sudjenje ne počne prije juna 2022. ili čak do januara 2023.

Tužilac je naglasio da se protivi dugom odlaganju procesa, izmedju ostalog, i “zato što jednostavno nije u pitanju da će svjedoci biti pod ozbiljnim rizikom od pritisaka i zastrašivanja tokom tog perioda”.

Dugo odlaganje sudjenja, upozorio je Smit, “moglo bi učiniti nemogućim da pravda uopšte bude zadovoljena”.

Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, od marta 1998. do septembra 1999, opuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba te paravojske Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

“Značajno odlaganje koje traži odbrana, niti je opravdano, niti je u interesu brzog procesa ili prava koja svjedoci i žrtve u ovom predmetu imaju po zakonu”, naglasio je glavni tužilac.

Po Smitu, odbrana, na nedavnoj statusnoj konferenciji, nije dokazima potkrepila zahtev za dugo odlaganje, “bilo do juna 2022, bilo do januara 2023,” a od pomoći nije bio ni “često emotivan i nepotrebno ličan govor koji su branioci upotrebili kada su ga postavljali”.

Tužilaštvo tvrdi i da branioci naročito Veseljijev zastupnik Ben Emerson (Emmerson), koji je to učinio izričito zahtjev za neopravdano dugo odlaganje sudjenja koriste kao sredstvo da izdejstvuju privremeno oslobadjanje Tačija i saoptuženih do početka procesa.

“Zato je, od početka, opravdano sa značajnim skepticizmom prići tvrdnji odbrane da su joj potrebne skoro dve godine da se pripremi za sudjenje. Postoji sumnja da bi … odbrana iznenada našla način da se mnogo brže pripremi, ako bi sud odlučio da optuženima produži pritvor do sudjenja, kao što tražimo”, podvukao je tužilac Smit.

Podsjećajući da je tužilaštvo sprovodilo istragu na Kosovu “u atmosferi koja je često bila neprijateljska … suočeno sa otporom i aktivnim naporima da se istraga potkopa”, glavni tužilac sugerisao je da će branioci na Kosovu biti prihvaćeni na potpuno suprotan način i da im, stoga, neće za istragu biti potrebno vreme koje traže od suda.

Optuženi su, po Smitu, “mesecima” bili svjesni da su pod sumnjom, a Tači i Veselji su od juna znali da je protiv njih podnijet prijedlog optužnice.

“Postoje dokazi da je bar jedan od optuženih aktivno pratio istražne aktivnosti tužilaštva”, tvrdi glavni tužilac prenosi agencija Beta.

Kao dokaz da je odbrana optuženih već pripremljena, Smit je naveo činjenicu da je Veseljijev advokat Emerson koji je najglasniji zagovornik odlaganja sudjenja na statusnoj konferenciji 18. novembra bez poteškoća izložio osnove na kojima će braniti svog klijenta.

“Isto tako, Tači je tokom razgovora sa tužilaštvom porekao bilo kakvu odgovornost za zločine koje su počinili pripadnici OVK, tvrdeći više puta da ni u jednom trenutku 1998-99. ni on, ni bilo koji član Glavnog štaba nisu imali bilo kakva ovlašćenja nad OVK”, naznačio je glavni tužilac.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) negirali su krivicu i kada su od 9. do 11. novembra bili prvi put izvedeni pred sudiju Gijua u Hagu.

Osim Krasnićija, koji je na Kosovu uhapšen 4. novembra, svi optuženi su se 5. novembra u Prištini dobrovoljno predali sudu, pošto su im službenici haškog tužilaštva stavili do znanja da će, u suprotnom, biti uhapšeni.

Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Ti zločini počinjeni su nad najmanje 407 zarobljenika OVK, od kojih je bar 98 bilo ubijeno.

 

 

Ostavite komentar: