Selaković: Situacija na Kosmetu daleko od normalne i stabilne

20.04.2022. | 22:25

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da je situacija na Kosovu i Metohiji daleko od normalne i stabilne, a da odbijanjem da formira zajednicu srpskih opština Priština ne samo da podriva dijalog sa Beogradom, već šalje poruku da srpski narod treba da nestane iz južne pokrajine.

On je na sjednici Saveta bezbjednosti UN, posvećnoj šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a ukazao da su građani srpske nacionalnosti, kao i drugi nealbanci uznemireni i sa strepnjom dočekuju svaki novi dan, jer nisu sigurni da li će im osnovna ljudska prava biti povređena ili uskraćena.

“Ta osećanja su reakcija na nestabilnost koju proizvode privremene institucije samouprave u Prištini”, rekao je Selaković i ocijenio da je cilj Prištine na osnovu svega sto se dešava na terenu da Kosmet napusti još više Srba i drugih nealbanaca i da se ukine bilo kakav oblik kulturnog i nacionalnog diverziteta.

Selaković je zamjerio i što izveštaj o radu UNMIK-a, kada je u pitanju kvalifikacija događaja i njihovih uzroka, nije sadržajniji i eksplicitniji, kako bi dešavanja na Kosmetu mogla da se sagledavaju sveobuhvatnije i u pravom svjetlu.

“Na Kosovu i Metohiji postoje jasni problemi i za njihovo rešavanje je neophodno precizno identifikovati uzroke. Pravljenje veštačkog balansa i poistovećivanje dve strane prilikom osvrta na krizne situacije nikako ne doprinosi suštinskom rešavanju problema. Ako jasno ne definišemo uzroke problema, oni će se ponavljati i usložnjavati”, istakao je Selaković.

On je rekao da je za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji od izuzetnog značaja da se sa ovog sastanka uputi poruka onima koji imaju nadležnost i kapacitet da mijenjaju situaciju nabolje.

“A ta poruka bi trebala da ukaže na neophodnost uspostavljanja međuetničkog poverenje tako što će privremene institucije u Prištini poštovati zaključene sporazume, primenjivati dogovoreno i uskladiti svoje delovanje sa međunarodnim standardima u pogledu vladavine prava i ljudskih prava”, rekao je Selaković.

On je naveo da je Priština 16. januara, protivno Rezoluciji 1244, ali i svim demokratskim principima, zabranila organizaciju referenduma na prostoru Kosmeta o promjeni Ustava Srbije, a da je, uprkos zalaganja međunarodnih faktora onemogućila organizaciju predsjedničkih i parlamentarnih izbora Srbije u južnoj pokrajini 3. aprila.

Selaković je istakao da je Priština 20. septembra rasporedila specijalne jedinice policije, sa blindiranim vozilima, na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji koje su oduzimale registarske tablice na vozilima sa sjevera Kosmeta i iz centralne Srbije.

“Način na koji je to činjeno ukazuje na jasan cilj da se Srbi sa severa pokrajine zastraše, a posledica je bila opravdan revolt lokalnog stanovništva”, naveo je Selaković.

On kaže i da su strah od neizvjesnosti među Srbima i drugim nealbancima na Kosmetu uzrokovani i radom pravosuđa koje postupa po tajnim optužnicama, suprotno svim međunarodnim standardima.

“Tužna je realnost da danas na Kosovu i Metohiji, ukoliko ste Srbin, možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na bazi neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka, bez neoborivih i nedvosmislenih materijalnih dokaza. To ukazuje na praksu suđenja po etničkom ključu, a ne prema pravu i pravdi”, ukazao je Selaković.

Selaković je istakao da broj i karakter incidenata, kojih je prema evidenciji Srbije bilo 63, nedvosmisleno govori o visokom stepenu ugroženosti i izloženosti kontinuiranoj diskriminaciji srpskog i drugog nealbanskog stanovništva.

“Očigledna je uzročno-posledična veza pitanja povratka raseljenih sa brojem incidenata na etničkoj osnovi. U ovakvim uslovima razumljivi su razlozi zbog kojih je u Srbiji i dalje više od 200.000 interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije”, naveo je Selaković, dodajući da na ovom planu UNMIK može i treba da ima važnu ulogu.

On je pozdravio apel generalnog sekretara UN da se omogući povratak interno raseljenih i dodao da su u tu svrhu, neophodne konkretne mere kojima bi se, između ostalog, obezbijedila sigurnost povratnika i puno poštovanje imovinskih prava raseljenih.

“Voleli bismo da vidimo jasnu političku volju i mere kojima bi se dokazalo da diskriminacija na nacionalnoj osnovi nije poželjna društvena vrednost na Kosovu i Metohiji, a da je suživot moguć i potreban. Najbrži i najefikasniji način za to je poštovanje važećih međunarodnopravnih dokumenata i zaključenih sporazuma”, poručio je Selaković.

On je istakao da će Srbija nastaviti da kontinuirano ukazuje međunarodnoj zajednici na probleme na Kosovu i Metohiji.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava i za potpunu primjenu Rezolucije 1244, što uključuje i dalji angažman UNMIK-a i prisustvo KFOR-a, kao garanta mira i bezbjednosti, kao i da je podjednako važno da ove međunarodne misije nastave da djeluju u nesmanjenom kapacitetu.