Fakulteti (ne) kreću sa nastavom: Da li je došlo do zamora studentskih protesta i koji su mogući naredni koraci?

13.04.2025. | 17:01

Poslije nekoliko mjeseci protesta, zamor je prirodan. To ne znači da je borba gotova. Ipak, umjesto masovnih okupljanja, pitanje je kako dalje usmjeriti energiju studentskih i narodnih protesta.

Nekoliko mjeseci je prošlo od početka studentskih protesta, a bliži se 15. april, koji je ministarka prosvjete u ostavci Slavica Đukić Dejanović proglasila “poslednjim terminom da fakulteti počnu da rade”. Isti datum označiće i mjesec dana od 15. marta i dosadašnjeg pika masovnosti studentskih protesta, ali i protesta u Srbiji uopšte.

Pritisci na studente rastu, pa samo u proteklih nekoliko dana tabloidi kao na traci štancaju vesti o prekidima blokada. Danima se priča o mogućim upadima policije na fakultete.

Istovremeno, i među samim studentima dolazi do razmimoilaženja oko ideje o ekspertskoj vladi. U takvoj situaciji, nameće se pitanje: da li je došlo do zamora protesta i kakvi bi mogli biti naredni koraci?

Fakulteti (ne) kreću sa nastavom

“Medicinski fakultet u Nišu objavio kraj blokade”, naslov je koji se, u raznim varijacijama, u srijedu (9. april) mogao pročitati na svim tabloidnim portalima. Nije prošlo mnogo, a pridružila mu se vijest o tome kako je i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu odlučio da počne sa izvođenjem nastave.

No, studenti su saopštili sljedeće: zahtjevi nisu ispunjeni, a odluku profesora o početku nastave nisu podržali studentski plenumi. U skladu sa tim, studenti su objavili da će, uprkos saopštenjima svojih fakulteta, ostati u blokadi.

Pride, studenti Medicinskog fakulteta u Nišu zatražili su i smjenu uprave, na čelu sa dekanom Aleksandrom Mitićem, potpisnikom saopštenja o “dinamičkom planu nadoknade nastave” koje je na sajt fakulteta postavljeno čak tri puta.

Nisu studenti ova dva fakulteta jedini koji se suočavaju sa glasinama da počinju sa nastavom. RTS je u srijedu u Dnevniku objavio vijest da su iz blokade izašli, između ostalih, Beogradska akademija poslovnih i strukovnih studija, Akademija politehnike, Akademija strukovnih studija u Šapcu i Fakultet za medije i komunikacije (FMK).

Studenti su ovu informaciju ubrzo demantovali, te su iste večeri hitno pozvali na protest ispred zgrade RTS-a.

Politička artikulacija protesta?

Više od četiri mjeseca od početka blokada na dnevnom redu studentskih plenuma našlo se pitanje o političkoj artikulaciji studentskih protesta, koje je, na nivou nacije, od početka predmet podjela.

Dok su studenti većine fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru podržali ideju o ekspertskoj vladi vremenski ograničenog mandata, beogradski studenti u blokadi i dalje se nisu javno oglasili.

Izuzetak su studenti Filozofskog fakulteta, koji su javno izrazili zabrinutost zbog ideje o formiranju ekspertske vlade, strahujući da ona “rizikuje da našteti jedinstvu studentskog pokreta i zanemari stvaranje konsenzusa koji je ključan deo direktne demokratije”.

Alternativa podršci prelaznoj vladi moglo bi da bude formiranje studentskog pokreta koji bi na nekim narednim izborima bio moguća opcija, ali je tako nešto, barem za sada, malo vjerovatno.

“Pumpa se do ispunjenja zahteva. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo neko političko rešenje. Verujem da će mnogo ljudi, kad dođe vreme za glasanje, želeti da zaokruže ‘studenti’, ali to trenutno nije opcija. Ne verujem da će ikada biti, najizvesnije je da ćemo mi nekoga da podržimo”, rekao je student Elektrotehničkog fakulteta Đorđe za Demostat.

On je u istoj emisiji otkrio da se pitanje o kraju blokada sporadično pokreće na plenumima.

“Na plenumu smo jednog dana imali na dnevnom redu pitanje razrešenja blokada. Došlo je dosta kolega sa završne godine kojima je ostalo par ispita i želeli su da se prekinu blokade da bi završili fakultet, našli posao. Mislim da je to malo sebično sa njihove strane jer se ipak borimo za nešto više”, naveo je on.

Njegov kolega Strahinja sa Mašinskog fakulteta potvrdio je da ima studenata kojima je ostalo malo ispita do kraja i kojima znači da finansijski ne moraju da prebrode još jednu godinu u Beogradu bez završenih osnovnih ili master studija.

“I mi smo na fakultetu skoro imali pitanje okončanja protesta, na poziv jednog profesora odazvalo se baš dosta ‘mašinaca’, pun amfiteatar a on je jedan od najvećih u Beogradu. Skoro jednoglasno smo izglasali nastavak blokada”, rekao je on.

Plenumi funkcionišu tako što na njima svako ima pravo da predloži tačku dnevnog reda. Ako bude usvojena i izglasana, plenum može da odluči da se proslijedi krovnoj radnoj grupi, koja dalje upoznaje predstavnike drugih fakulteta sa predlogom svog plenuma. O prijedlozma različitih fakulteta tako se diskutuje na različitim plenumima, a odluka svakog plenuma se naposljetku uvažava na Velikom sastanku delegata, gdje se glasovi sa svih fakulteta sabiraju.

Iako je proces spor, na ovaj način se svaka potencijalna odluka više puta provjerava. Tako će i na moguću zvaničnu odluku o nekom vidu političke artikulacije studentskog bunta morati malo da se sačeka.

Apel na buđenje

Ako se govori o zamoru protesta, valja se zapitati i ko su oni koji su se umorili? Za sada, djeluje da to nisu studenti: oni su u proteklih deset dana dodali čak dva nova zahtjeva, pozivaju na nove proteste gotovo svakodnevno, a dio njih je već danima na biciklističkom putu za Strazbur.

Uz to, studenti mjesecima apeluju i na druge sfere društva. Posljednji apel upućen je Univerzitetu u Beogradu da “istupi sa radikalnijim merama otpora, u formi koju smatra adekvatnom”, a sve zbog toga da bi “sada sinhrono, studenti i predstavnici Univerziteta istupili kao homogeno telo”.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković smatra da je značajan doo univerziteta i do sada dosta radikalno nastupio.

“Nastavu smo potpuno obustavili, što je radikalniji korak od štrajka, zbog čega mislim da su univerzitetski profesori bili dovoljno radikalni. Ipak, slažem se sa studentima da bi trebalo pojačati pritiske na vlast”, rekao je on za Al Džaziru.

S druge strane, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenjuje da studenti apelom za radikalizaciju traže isto ono što su tražili ranijim zahtjevom da se građani organizuju u zborove.

“Studentima je jasno da ne mogu da budu jedini nosioci borbe, posebno zato što oni ne žele da budu istaknuti kao nosioci zahteva za političkom promenom režima. Oni stalno ponavljaju da imaju zahtev da institucije rade svoj posao i da širu političku borbu mora da vodi neko drugi, odnosno široki front, a ne samo oni”, ističe Bursać.

Kuda dalje?

Prirodno je da energija protesta nakon nekoliko mjeseci na ulicama ne može neprestano biti na vrhuncu. Ali da protesti i dalje imaju svrhu pokazuje sama vlast, koja se iz petnih žila trudi da ih uguši. Tu je medijska propagandna mašinerija sa početka teksta sa zadatkom da stvori percepciju o tome da se blokadama neminovno bliži kraj – sad će, samo što nije. U stvarnosti, razrješenje krize i dalje nije na vidiku.

Raste i represija vlasti prema neistomišljenicima, rastu pritisci na profesore i univerzitete da počnu sa radom, a i predsejdnik Srbije Aleksandar Vučić je na mitingu 12. aprila iznio sopstvene zahteve, prenosi Radio 021.