Na ulaznim vratima porodične kuće stoje dvije rođake pokojne Marije. Drhte im ruke, plaču, jedva govore: “Još ne možemo da dođemo sebi i ne vjerujemo šta nas je snašlo. Nema više naše Marije…”
Iz unutrašnjosti kuće čuju se plač i lelek.
T”o pusta majka kuka za djetetom… Za našom mezimicom”, kaže rođaka.
Naglašava da su Marijini najbliži u velikom šoku i da nisu sposobni za bilo kakvu priču. Izvinjavaju se i žele da se razumiju oni i njihova bol.
Datum i vrijeme sahrane još nisu određeni, piše Kurir.
