Biljana nestala prije šest godina: Očajna majka pisala i patrijarhu Porfiriju, evo na šta sumnja

07.12.2021. | 21:42

Šest godina Vesna Đorić, čeka glas i neki trag o svojoj kćerki Biljani iz Mataruške Banje koja je kao djevojka od 19 godina nestala u Kraljevu početkom decembra 2015. godine. Isto toliko godina na pitanje “ima li nešto novo”, odgovara da nema ništa, i isto toliko ona obilazi manastire, a sve tragom izjava da se njena kćerka zamonašila.

Sada joj je nada usmjerena ka patrijarhu Porfiriju, da je, kako kaže, primi i kaže joj da li se njena kćerka zamonašila i gdje.

Vesna je prije 15 dana pisala srpskom patrijarhu. Iz njegovog kabineta joj rečeno da se obrati parohijskom svešteniku, ali kako on nema uvid u monaštvo, opet je pisala njegovoj svetosti Porfiriju.

“Iz njegovog kabineta mi je najprije rečeno da se obratim našem parohijskom svešteniku. Međutim, ja sam sa našim sveštenikom mnogo dobra, pričala sam više puta sa njim, ali mi je on rekao da on nema uvid u monaštvo, da to jedino može patrijarh. Odgovorila sam na mejl koji mi je poslat iz patrijarhovog kabineta da naš parohijski sveštenik nema uvid u monaštvo i da tražim pomoć od patrijarha, nisam još dobila odgovor na to”, kaže neutješna Biljanina majka Vesna za Telegraf.rs.

Potrebno joj je, navodi, samo da je primi, sasluša i kaže da li je u nekom manastiru.

“Jeste ili nije. Da znam na čemu sam. A, ne ovako, od manastira do manastira. Možda i nije uopšte u manastiru”, kaže ova majka.

Od tog četvrtka, 2. decembra 2015. godine, od Biljane nema ni traga, ni glasa. Umjesto da iz Kosovske Mitrovice, gdje je studirala, dođe kući u petak, nestala je dan ranije.

“Apsolutno ništa mi nije ukazivalo da ona to može da uradi, jer ona nije problematično dijete. Nikada problem sa njom nismo imali. Tog 2. decembra imala je kolokvijum. Čule smo se kada je završila negdje oko 14 časova. Rekla je da je super uradila, da sutradan ima još jedan i da ima da uči. Dogovorile smo se da se čujemo kasnije da bi učila”, prisjećala u prošlogodišnjoj velikoj ispovijesti za Telegraf.rs Vesna tog 2. decembra:

“Istog dana sjela je na voz i došla u Kraljevo. U Kraljevu je na trafici ostavila svoj mobilni telefon i pasoš. Nije imala ličnu kartu. Izgubila ju je bila, pa je predala za novu. Ostavila je sve to na trafici i rekla da će doći to neko da uzme. Zvala sam je. Nije se javljala. Nikada se nije desilo da se ne javi. U jednom momentu sam poslala poruku: ako mi se ne javiš, obavijestiću policiju. I kada sam okrenula poslije 2,3 minuta, javila mi se djevojka i rekla mi je: “Znate šta, ovaj telefon je ostavljen na trafici”. Pitala sam koja je trafika, rekla im da ništa ne diraju, i da ćemo doći. Prvo smo otišli u policijsku stanicu, pa sa policijom do trafike da vidimo da li je to bila ona. Međutim, i na kamerama se vidjelo da je to ona i da je ona ostavila pasoš, i od tada nikakav ni trag ni glas nema.

Kao roditelji, Vesna i njen suprug su odmah pomislili najgore. Pretraživali su šume, dovodili ronioce, pretraživali rijeku Ibar, kajakaši su mjesecima išli nizvodno i uzvodno.

“Međutim, i inspektor je isključio tu mogućnost skroz. Rečeno nam je voda mora da izbaci tijelo”, jedva govori:

“Sumnja policije je da se ona nalazi negdje u manastiru. Jednom prilikom kada smo otišli u policiju, mene je inspektor pitao da li je vama padalo na pamet da je ona negdje u manastiru. Stvarno nije. Poslije sam ja krenula i po manastrima da je tražim. Nisam znala za ta njihova pravila a pravilo je ako odeš u manastir kao iskušenik, i kažeš da ne želiš da se zna da si u manastiru godinu, dvije, pet, 10, nema šanse da kažu. Ja sam tako išla od manastira do manastira i sve igumanije su mi isto rekle. Čak mi je jedna rekla: i da je kod mene, ja ti ne bih rekla. Onda sam otišla u Beograd, u Patrijaršiju. Kažu, ako je njena bila želja da se ne zna, vi to ne možete da saznate. Samo nek je živa. Ja nijednu mogućnost ne isključujem, ali bih najviše voljela da je tamo.

I Telegraf se obratio Srpskoj pravoslavnoj crkvi, povodom ovog slučaja, međutim, do puštanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Za Biljanom je raspisana žuta interpolova potjernica.

O njenom nestanku, biće ispisane i stranice jedne knjige. Sve će na papir staviti Vlada Arsić, a zvaće se Zid.

Oznake: Kćerka, Nestanak, Pomoć