Šta stoji u Reformskoj agendi EU: Može li BiH provesti najveću modernizaciju od Dejtona?

30.11.2025. | 19:20

Kada je Evropska unija u martu 2024. otvorila pregovore o pristupanju s Bosnom i Hercegovinom, u diplomatskim krugovima zavladao je tihi optimizam. Možda prvi put u dugo vremena činilo se da bi zemlja opterećena složenim ustavom, fragmentiranim institucijama i dugogodišnjim političkim sukobima mogla uhvatiti zamah. Ali evropske integracije – barem u verziji iz 2024. – ne počivaju na obećanjima nego na mjerljivim transformacijama.

Upravo zato Reformska agenda koja je predložena bosanskohercegovačkim vlastima predstavlja više od tehničkog dokumenta: to je test političke zrelosti i sposobnosti da država konačno izađe iz začaranog kruga tranzicije.

U 159 stranica detaljnih mjera, rokova i ciljeva, dokument precizno ocrtava šta se od BiH očekuje da bi postala evropska država ne samo po retorici, nego po arhitekturi institucija – od pravosuđa do energetike, od digitalnog sektora do školstva. Ono što ga čini posebnim jeste činjenica da po prvi put evropski zahtjevi nisu fragmentisani: sve stoji na jednom mjestu, u jednoj shemi, s jednim temeljnim ciljem – pretvoriti BiH u zemlju koja može funkcionisati bez stalnih izgovora.

Vladavina prava

U srži Agende nalazi se stara boljka BiH: institucije koje bi trebale garantovati vladavinu prava, ali često vode beskonačne procedure bez rezultata. Evropska unija traži nešto što zvuči prosto, ali je u BiH gotovo revolucionarno – neovisno, profesionalno i odgovorno pravosuđe. Dokument zahtijeva novu verziju Zakona o VSTV-u, stroge integritet-procedure za sudije i tužioce, te donošenje Zakona o Sudu BiH u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

No, promjena pravila nije dovoljna: EU traži dokaz da pravila funkcionišu. To uključuje jaču borbu protiv korupcije, posebno one na visokom nivou, ali i potpuno novi model saradnje policijskih agencija i tužilaštava u borbi protiv organizovanog kriminala. Ideja nije samo procesuirati kriminal, već razbiti sistemsku strukturu koja ga štiti.

Istovremeno, Evropska agenda stavlja poseban naglasak na pitanje slobode medija, borbu protiv govora mržnje i zaštitu manjina – sve elemente koji u evropskoj arhitekturi nisu „dodatak“, nego dokaz civilizacijske pripadnosti.

Energetski i klimatski zaokret

Bosna i Hercegovina ulazi u pregovore kao jedna od energetski najovisnijih zemalja o uglju u Evropi. U vrijeme kada EU cilja potpunu klimatsku neutralnost do 2050., BiH je suočena s izborom: ili će početi dekarbonizaciju sada ili će kasniti decenijama – s posljedicama za ekonomiju i pristup evropskom tržištu.

Reformska agenda predviđa dubok zaokret: liberalizaciju tržišta električne energije i gasa, formiranje tržišnih operatera (NEMO), uvođenje ETS sistema trgovine emisijama do 2030. i ubrzano zatvaranje starih termoelektrana, prenosi Avaz.

Ali ono što je možda još važnije – EU traži da se tranzicija ne odvija na teret radnika, posebno u rudarskim regijama. Zbog toga su u Agendi predviđene mjere prekvalifikacija, podrške preduzetništvu i regionalne razvojne sheme kako bi se izbjegao socijalni slom kakav su prošle neke evropske države.

Digitalna transformacija

Ako postoji oblast u kojoj BiH vidljivo zaostaje za Evropom, onda je to digitalni sektor. DESI indeks pokazuje ogromne razlike: u širokopojasnoj pokrivenosti, 5G infrastrukturi, digitalnim uslugama i sajber sigurnosti.

Zato Reformska agenda gura zemlju u potpunu digitalnu reorganizaciju: razvoj sigurnih mreža, ubrzanje 5G implementacije, stvaranje jedinstvenog okvira za e-upravu i uspostavu snažnih institucija za sajber sigurnost po modelu evropske NIS2 direktive.

Ako se reforme provedu, građani bi prvi put mogli imati funkcionalne elektronske dokumente, digitalne procedure i javne usluge koje ne zavise od šaltera i pečata. To je civilizacijski skok koji BiH čeka već deceniju.

Tržište rada

Demografija je tiha kriza BiH. Niska stopa fertiliteta, odlazak mladih i masovna neusklađenost obrazovanja s tržištem rada stvorili su situaciju u kojoj poslodavci traže radnike koje škole ne proizvode, dok hiljade mladih odlazi jer ne vidi perspektivu.

Agenda zahtijeva temeljnu modernizaciju: širenje dostupnosti predškolskog odgoja (trenutno najnižu u Evropi), usklađivanje kurikuluma s potrebama tržišta, jačanje stručnog obrazovanja, te potpuno uvođenje Youth Guarantee programa – evropskog modela koji garantuje da nijedan mladi čovjek ne smije ostati bez ponude za posao, obuku ili dalje školovanje.

Uz to, uvodi se i harmonizacija porodiljskih naknada na nivou države te uvođenje „socijalne karte“ – alata koji bi prvi put omogućio da socijalna pomoć ide onima kojima zaista treba.

Kraj epohe

Bosna i Hercegovina danas stoji na 90. mjestu po lakoći poslovanja – najlošije u regionu. Fragmentirana birokratija, različiti propisi između entiteta i kantona, parafiskalni nameti i neefikasna javna preduzeća čine poslovanje teškim, a nerijetko i obeshrabrujućim.

Reformska agenda to želi promijeniti – ne kozmetički, nego strukturalno. Predviđa se jedinstven sistem registracije firmi u cijeloj državi, harmonizacija propisa, smanjenje administrativnih prepreka, otvaranje tržišta usluga i proizvoda te profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima koja godinama proizvode dugove umjesto dobiti.

U modernom evropskom modelu, javna preduzeća nisu politički plijen, nego ekonomski resurs – što je za BiH možda ideološki najveći izazov.

Šta sve ovo znači?

Reformska agenda ne nudi magične recepte. Ali nudi nešto što BiH odavno nije imala – jasan, mjerljiv i evropski verificiran plan modernizacije. Ona ne idealizira stanje, ne sakriva probleme i ne zaobilazi politička žarišta. Ona kaže: šta, kako i u kojem roku mora biti urađeno da bi Bosna i Hercegovina postala ozbiljna država.

Ako se ovaj plan provede, BiH bi mogla napraviti najveći institucionalni skok od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ako se odbaci – Evropa će nastaviti dalje, a Bosna i Hercegovina ostati u tranzicionoj magli koja traje već trideset godina.