Šmit otkrio pozadinu odlaska: Poručio da je pritisak rastao na njega i na Dejton

14.05.2026. | 15:19

Odlazeći visoki predstavnik u BiH, kojeg Republika Srpska ne prizna, Kristijan Šmit, izjavio je u intervjuu za njemački Zidojče cajtung da se povlači jer je pritisak rastao ne samo na njega, nego i na strukture Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Osjetio sam da pritisak nije sve veći samo na mene, nego i na strukture Dejtona – rekao je Šmit.

Prema njegovim riječima, cilj mu je bio da obezbjedi da Kancelarija visokog predstavnika nastavi da postoji.

– Raspuštanje, bez da su postignuti zadati ciljevi, značilo bi da bi Dejtonski mirovni sporazum u cjelini bio doveden u pitanje, uključujući i vojnu misiju EUFOR – kazao je Šmit.

Dodao je da bi to bilo “neodgovorno” u trenutku kada, kako kaže, jačaju secesionističke izjave iz Republika Srpska.

Intenzivni razgovori iza kulisa

Zidojče cajtung u uvodu intervjua navodi da je Šmit početkom sedmice iznenada najavio povlačenje, “očigledno pod pritiskom Trampove administracije”.

Šmit to u intervjuu nije direktno potvrdio, ali je rekao da su u pozadini vođeni razgovori u kojima nije učestvovao.

– Čuo sam samo da su bili veoma intenzivni – rekao je.

Na pitanje da li bi želio više podrške iz Brisela i Berlina, odgovorio je da je podrška “itekako postojala”. Posebno je izdvojio London, Rim i druge evropske prijestonice.

– London se veoma zauzeo za očuvanje OHR-a i mene lično podržao – rekao je Šmit.

Dodao je da odlazi “teška srca” i da je povratak iz Njujorka, nakon sjednice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, bio emotivan trenutak sa saradnicima u Sarajevo.

Upozorenje zbog retorike

Šmit je upozorio da pojedini političari stanje u BiH pogrešno predstavljaju kao “sukob civilizacija”.

– Podmeće se da je islamska zajednica potpuno proiranska, što nije tačno – rekao je.

Prema njegovim riječima, muslimansko stanovništvo izloženo je uvredama, a takva atmosfera koristi se za opravdavanje secesionističke politike.

– Tako podgrijana atmosfera instrumentalizuje se kako bi se legitimisalo otcjepljenje Republike Srpske – kazao je Šmit.

Naglasio je i da se destruktivno nisu ponašali samo politički predstavnici iz RS.

Govoreći o Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, rekao je da su “Hrvati i Srbi” više puta zajedno blokirali kvorum za odlučivanje, a time i zakone.

Upozorio je i da BiH nije usvojila gotovo ništa od mjera koje traži Savjet Evrope u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

– BiH će zbog toga vjerovatno doći na sivu listu zemalja sa rizikom od pranja novca. To je pravi korak unazad za zemlju – rekao je.

Državna imovina i gasovod

Jedno od ključnih otvorenih pitanja ostaje državna imovina. Zidojče cajtung navodi da SAD sada očigledno traže brzo rješenje jer bi neriješeno pitanje moglo stvarati probleme za planirani gasovod koji bi gradila firma bliska Donald Tramp.

– Da, time je u temu ušla nova dinamika – rekao je Šmit.

Dodao je da nestrpljenje raste i kod načelnika i gradonačelnika, jer “često ne mogu da izgrade ni sportsku dvoranu”.

Šmit kaže da njegov tim radi na modelu prema kojem bi nezavisna komisija odlučivala za koje svrhe može da se koristi državno zemljište.

Govoreći o gasovodu, rekao je da se projekat zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala Evropska unija, sa ciljem smanjenja uticaja ruskog Gazprom.

– Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada su Evropljani vani – rekao je Šmit.

Dodik i “casus belli”

Šmit je komentarisao i reakcije Milorad Dodik nakon najave njegovog povlačenja. Rekao je da je Dodik poručio da bi novo uređenje pitanja državne imovine, ako bi bilo protivno njegovim stavovima, predstavljalo povod za nezavisnost Republike Srpske.

– Dodik je upravo ukazao na to da bi, ako sada naložim novo uređenje pitanja državne imovine koje bi bilo protivno njegovim predstavama, to bio “casus belli” za nezavisnost Republike Srpske – rekao je Šmit.

Poručio je da očekuje da međunarodna zajednica ne popusti pred takvim prijetnjama.

– Računam na to da će se međunarodna zajednica odlučno pozabaviti takvim pogledima i da se neće dati impresionirati – kazao je.

Nasljednik OHR

Šmit je rekao da bi Savjet za implementaciju mira trebalo da zasjeda 3. i 4. juna, te da očekuje da će biti pronađen njegov nasljednik.

– Kandidati za funkciju visokog predstavnika u BiH ne rastu na drveću – rekao je.

Ipak, smatra da BiH i dalje treba visokog predstavnika.

– Bezbjednosna situacija i politički razvoj su krhki, a međunarodne institucije nude određenu garanciju ljudima – kazao je Šmit.

Na pitanje kada će se BiH vlastitim snagama osloboditi OHR, rekao je da se visoki predstavnik još doživljava kao neko ko treba da “sredi stvari”.

– To je, naravno, nezdravo za demokratiju – rekao je Šmit.

Budućem nasljedniku poručio je da ne vjeruje obećanjima političkih lidera.

– Ne vjeruj nijednom obećanju koje dobiješ od političkih donosilaca odluka. Mjeri ih samo prema njihovim djelima – zaključio je Šmit u intervjuu za Zidojče cajtung, prenosi N1.