Investicioni paket za zapadni Balkan – razvojna šansa i za BiH VIDEO

10.10.2020. | 20:03

Evropska unija bi, u narednih sedam godina, u zemlje zapadnog Balkana trebalo da investira 29 milijardi evra – devet milijardi kroz donacije i još 20 milijardi povoljnih kredita.

Time bi, smatraju u Evropskoj komisiji, ova regija konačno počela ekonomski da hvata korak sa Evropskom unijom, i ubrza proces evro-integracija. Dio ovog finansijskog kolača pripašće i BiH, koja bi, prema najavama, sredinom naredne godine trebalo i zvanično da dobije kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji.

Bolji putevi, bolji, brži i dostupniji internet, čistiji vazduh i rijeke, efekti su koje će građani direktno osjetiti u narednim godinama, kao rezultat ekonomsko-investicionog plana za zapadni Balkan. Ipak, kao i obično, pomoć stiže uz određene uslove. Prvi je da domaće vlasti neće imati autonomiju u odlučivanju na koje će projekte novac biti trošen.

– Naprosto da će, kroz evropske odluke, biti doneseno koji su to putni pravci, koji su to objekti koje treba modernizovati u smislu energetike, koji su to projekti digitalizacije i to će biti jasno naznačeno – naveo je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

Drugi, možda i važniji uslov, je transparentno trošenje novca, jer u Uniji nisu baš zadovoljni dosadašnjom praksom, ne toliko u zemljama zapadnog Balkana, koliko u nekim drugim državama i regijama koje su dobijale slične vrste pomoći. Preduslov za to u BiH, novi je Zakon o javnim nabavkama, jasna je poruka evropskih zvaničnika.

– Oni su poručili da nama omogućavaju devet milijardi evra, ali da žele da se taj novac troši u skladu sa najboljim praksama javnih nabavki i da to prate zakoni koji su svima prihvatljivi – rekao je predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija, navodi RTRS.

I uz ove uslove, ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan velika je razvojna šansa za sve zemlje, a od sposobnosti lokalnih vlasti zavisiće kojom će se brzinom povlačiti sredstva.

Najoptimističnije prognoze kažu da bi već za tri do četiri godine većina projekata trebalo da bude bar u fazi provođenja, a neki i završeni. Sve to trebalo bi da ubrza put zemalja regije ka članstvu u Uniji, nadaju se u Evropskoj komisiji. A do članstva je, po svemu sudeći, ipak dugačak put, jer je dosadašnja praksa pokazala da su ispunjavanje političkih uslova i reforme pravosudnih sistema daleko veći izazov, bar kada je riječ o BiH.