Ambasador Rusije u BiH smatra: Za krizu u BiH odgovorni spoljni uticaji

03.01.2024. | 11:14

Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov rekao je da je trenutna politička situacija u BiH komplikovana, te da razlog nema interni nego spoljni karakter zbog predstavnika svjetske manjine koji godina pokušavaju rješavati vlastite probleme o tuđem trošku, miješajući se u unutrašnja pitanja drugih naroda i država.

Kalabuhov je u intervjuu Srni ocijenio da gorući problem u BiH, kao i uzrok sadašnjih dešavanja jesu jednostrane akcije koje su direktna posljedica spoljnog uplitanja i uticaja.

“Neke pojedine zemlje i ljudi, takozvani predstavnici svjetske manjine, više godina pokušavaju rješavati vlastite probleme o tuđem trošku, o trošku tuđe bezbjednosti, bahato se miješajući u interne stvari drugih naroda i država, uče narode u BiH kako moraju da žive, nameću neka izmišljena rješenja”, istakao je ruski ambasador.

Što je najgore, ukazao je on, upravo zbog toga kod nekih zvaničnika ovdje se stvara utisak da oni mogu da riješe svoje probleme zadirući u ingerencije drugih subjekata BiH, čak i u njihova ustavna prava i ovlaštenja. Ali, ukazao je Kalabuhov, na takav način problemi se samo stvaraju.

“Formulu smirivanja situacije vidimo u tome da odluke moraju da budu proizvod volje dva entiteta i tri konstitutivna naroda BiH, ali svakako bez spoljnih mentora i provokatora”, naglasio je ruski ambasador.

ЕU – GUBI TLO POD NOGAMA I KONKURЕNTNOST

Na pitanje da li je BiH spremna da ispuni obaveze kako bi počeo pregovarački proces sa ЕU, Kalabuhov je istakao da evropske integracije, spremnost da se ispune određeni uslovi i progres na tom putu jesu suvereno pitanje BiH i njenih odnosa sa ЕU.

“Mogu da govorim samo o tome šta, prema mom mišljenju, ЕU jeste sada. Ne kao ideal, nego kao realnost”, rekao je ruski ambasador.

On je ocijenio da ЕU gubi tlo pod nogama i da su se sankcije protiv Rusije okrenule protiv same Unije, te da je, upravo zbog manjka ruskih energenata, cijeli evropski blok počeo da gubi konkurentnost.

Kalabuhov je napomenuo da je u proteklih 15 godina udio ЕU bez Velike Britanije u svjetskoj ekonomiji smanjen sa 25,3 na 14,7 odsto, dok je udio SAD porastao sa 23 na 25,4 odsto.

Ako se Njemačka uzme kao najjača ekonomija ЕU, naveo je ambasador Rusije, njen bruto domaći proizvod /BDP/ smanjen je u trećem kvartalu za 0,4 odsto u odnosu na 2022. godinu. Kalabuhov je naveo podatak da većina zemalja Unije ima hronične budžetske deficite /ukupno 3,6 odsto BDP-a/ i prevelik javni dug, koji iznosi 83,5 odsto BDP-a.

Samo u avgustu 2023. godine, precizirao je Kalabuhov, industrijska proizvodnja u ЕU pala je za 4,4 odsto, dok se odvojeno rudarstvo smanjilo za 9,9 odsto, obrađivačka za četiri, a hemijska industrija za 11,9 odsto, dok su plate smanjene za četiri odsto.

“Šta će dobiti nove članice i hoće li ih biti? To je zagonetka”, dodao je ruski diplomata.

Što se tiče NATO-a, Kalabuhov je izrazio ubjeđenje da ova vojna alijansa ne može da bude rješenje ključnih pitanja mira i stabilnosti u BiH.

RUSIJA U 20. I 21. VIJЕKU POMAGALA SVIMA U BiH

Na konstataciju da zapadne diplomate u BiH i oni koji ovdje dolaze ne propuštaju priliku da pričaju o “malignom ruskom uticaju”, Kalabuhov je rekao da su neke stvari toliko očigledne da se mogu istorijski uporediti sa svake tačke gledišta, te istakao da je samo tokom 20. i 21. vijeka Rusija sve vrijeme pomagala BiH i svim njenim narodima.

“Naša takozvana bijela emigracija je dala podsticaj razvoju nauke, industrije i prosvjete u čitavoj BiH. U Sarajevu, Banjaluci i Bileći gradili su i održavali bolnice, apoteke, škole i pozorišta. Aleksandar Solovjev je na Sarajevskom univerzitetu napisao temeljne radove o srednjovjekovnoj državi, vjeroispovijesti i pravu na ovom prostoru. Ovdje su radili šumarski inženjeri koji su postavili standarde šumarstva u BiH. Brojni građevinski inženjeri gradili su Banjaluku. Čak i ranjenici tokom čuvene bitke na Neretvi 1942. godine bili su spaseni uz učešće našeg sunarodnika koji je uništio most pred ofanzivom njemačkih jedinica”, podsjetio je ruski ambasador.

Nakon Drugog svjetskog rata i sve do 1991. godine u doba Sovjetskog Saveza, napomenuo je Kalabuhov, ruski stručnjaci iz kompanije “Tjažpromeksport” izgradili su i rekonstruisali osnovne industrijske objekte u BiH, među kojima su termoelektrane u Gacku i Ugljeviku, Željezara Zenica, fabrika Birač, mnogi rudnici, kao i kombinat u Srebrenici.

Tokom sukoba u BiH od 1992. do 1995. godine Rusija je, istakao je ruski diplomata, pouzdano i bez bilo kakvog ugovora snabdijevala zemlju gasom, dok već u 21. vijeku Rusija obezbjeđuje BiH kao prijateljsku zemlju energentima po znatno manjoj cijeni od većine evropskih zemalja.

“Više puta smo dopremali humanitarnu pomoć u BiH prilikom poplava ili požara i sve to na desetine tona, uključujući hranu, ćebad, generatore. Tokom pandemije virusa korona poklanjali smo vakcine i spremni smo bili za dezinfekciju više bolnica, ali ovaj `maligni uticaj` odbio je neke političare u Federaciji BiH”, napomenuo je Kalabuhov.

ZAPAD SPROVODI NЕOKOLONIJALNU PRAKSU

Sa druge strane, ukazao je Kalabuhov, treba pogledati ko postavlja takva pitanja? “Šta mogu da kažu zapadne diplomate? Čitava zapadna civilizacija se gradila na osnovu legalizovane u njihovim državama pljačke drugih naroda, preuzimanja njihovih resursa i kulturnih blaga, uključujući direktno porobljavanje”, rekao je ruski ambasador.

Nakon što je Zapad tokom skoro 300 godina robovlasništva izvezao milione ljudi, istakao je ruski diplomata, razmak između najbogatijih i najsiromašnijih je dostigao vrhunac sredinom 20. vijeka, kada je 10 odsto najbogatijih Еvropljana kontrolisalo od 60 do 80 odsto ukupnih društvenih prihoda svojih zemalja.

Kalabuhov je ukazao da se situacija popravila upravo zahvaljujući antikolonijalnoj borbi SSSR-a i SFRJ, kao jedne od šefova Pokreta nesvrstanih, ali ne i potpuno.

“Sada Zapad nastavlja da sprovodi svoju neokolonijalnu praksu posredstvom indirektnih mehanizama”, upozorio je ruski ambasador.

RUSIJA SЕ TRUDI DA IZVЕZЕ ŠTO VIŠЕ ŽITA NA SVJЕTSKO TRŽIŠTЕ

Kalabuhov je istakao da ima i još gorih stvari. “Nas, recimo, optužuju zbog povećanja cijena prehrambenim proizvodima. Da mi, navodno, krijemo svoj rod i smetamo drugim isporukama. Ali, da pogledamo – nikako ne ЕU, nego upravo Rusija se trudi da izveze što više žita za svjetsko tržište”, naglasio je Kalabuhov.

Prema stanju za kraj oktobra 2023. godine, brojke izvoza meke pšenice iz ЕU su se smanjile za 24 odsto u poređenju sa prošlom poljoprivrednom godinom /od 12,56 do 9,61 miliona tona/, a tvrde pšenice za 84 odsto /od 250,6 do 39,6 hiljada tona/.

“Izbacivanje Rusije sa svjetskih tržišta hrane stvara zapadnim korporacijama povoljne uslove za dalje izvlačenje profita”, pojasnio je Kalabuhov.

On je istakao da Rusija poštuje svoje obaveze, na osnovu toga što je povećanje snabdijevanja hranom u interesu najmanje razvijenih zemalja. “Ukupno tokom poljoprivredne godine od jula 2022. godine do jula 2023. godine – naša zemlja izvezla je 60 miliona tona žitarica na svjetska tržišta”, napomenuo je ruski ambasador.

Međutim, dodao je on, za drugu polovinu 2023. godine izvoz je iznosio 31 milion tona, od toga je pšenice 23,7 miliona tona.

“I našim naporima, ne samo da smo nahranili više zemalja, među kojima su Еgipat, Bangladeš i Indonezija, nego smo direktno obezbijedili smanjenje cijene pšenice sa 450 do 250 dolara po toni za samo jednu godinu. I mi se trudimo da svi državljani BiH mogu da kupuju brašno po normalnim cijenama koje su se podigle zbog `malignog uticaja` nekih drugih zemalja”, naveo je Kalabuhov.

RUSKA PRIVRЕDA U USPONU

Na pitanje kako sada stoje stvari kada je riječ o u ruskoj privredi i opštem razvoju, ruski ambasador je rekao da se Rusija prilagodila situaciji u kojoj se našla nakon što je Zapad protiv nje proglasio hibridnu agresiju.

“Za sada mogu da kažem da smo potpuno preokrenuli svoju trgovinu ka prijateljskim zemljama i obezbijedili funkcionisanje privrede na osnovu vlastitih snaga i proizvodnje”, naglasio je Kalabuhov.

On je izdvojio nekoliko bitnih pokazatelja za 2023. godinu za koju se očekuje rast ekonomije od 2,8 odsto. U periodu od devet mjeseci 2023. industrija je generalno porasla za 3,3 odsto, a posebno prerađivačka industrija za 7,1 odsto.

Ruski ambasador je ukazao da je posebno bitno što je zabilježen brži rast u visokotehnološkim sektorima ekonomije kao što su mašinogradnja /plus 22 odsto/, te proizvodnja elektronike /plus 34,5 odsto/ i elektroopreme /plus 22 odsto/.

“Očekujemo vidljiv rast hemijske industrije za 4,6 odsto. Rastu kod nas i realne zarade – samo u periodu januar-avgust 2023. godine za 7,5 odsto. Čak i nezaposlenost je na istorijski najnižem nivou od tri odsto, što je dva puta manje nego u ЕU. U poređenju sa ЕU smanjili smo i budžetski deficit – dva odsto BDP-a”, istakao je Kalabuhov.

Prema njegovim riječima, udio ruske trgovine sa Kinom /220 milijardi dolara/ dvostruko je veći nego sa ЕU /31 odsto prema 16 odsto/.

“Naš državni dug je smanjen sa 46 na 32 milijarde dolara. I upravo na osnovu ovih podataka, prema procjenama Svjetske banke, ruska privreda je krajem 2022. godine, prema paritetu kupovne moći, postala najveća u Еvropi – ispred Njemačke”, konstatovao je Kalabuhov u intervjuu Srni.