Zapadne kompanije napuštaju Rusiju: Može li Srbija biti jedna od destinacija za biznis

16.03.2022. | 22:50

Rat u Ukrajini osim što pogađa stanovnike te zemlje ozbiljno je uzdrmao i svjetsku ekonomiju. Vrata za ruske firme se zatvaraju širom svijeta, a i brojne strane kompanije sele svoja predstavništva iz Rusije i odlaze na druga tržišta. Ekonomske sankcije koje SAD i Evropska unija uvode Rusiji, primorale su zapadne kompanije da odu iz Moskve, a nagađa se da im je nova destinacija Srbija.

Biznismen Toplica Spasojević je za Euronews Srbija izjavio da postoje nagovještaji da će u Srbiju doći oko 2.000 ljudi koji su radili za međunarodne korporacije u Rusiji. Neke firme su svoja predstavništva već izmjestile u Poljsku, Češku i Slovačku, ali se očekuje da će se firme sa većim brojem ruskih zaposlenih prije odlučiti da dođu u Srbiju. On je rekao da se već traže stanovi i poslovni prostor u Beogradu, a da to može da bude neki sporedni pozitivan efekat od ove cijele krize koja će oštetiti ekonomiju cijelog svijeta u ovoj godini.

Veća tražnja za nekretninama u Beogradu

Da je pojačano interesovanje poslovnih ljudi za nekretninama u Beogradu potvrđuje i Nebojša Nešovanović iz Međunarodne konsultantske kuće CBRE.

“To su generalno međunarodne firme uglavnom iz Amerike ili Evrope koje gledaju ovaj deo Evrope ili sveta gde bi mogli da premeste svoje operacije. Naročito im je interesantno u zemljama u kojima već imaju svoje poslove da se tamo prebace. Srbija je svakako jedno od tih tržišta. Nisam siguran da će ta dešavanja moći da utiču na celokupnu ekonomiju i da će to značajno da podigne čitavu privredu Srbije, ali imaće dobar uticaj ako neko od tih firmi prebaci deo svojih operacija i u Srbiju”, smatra Nešovanović.

Neke firme su već su krenule u proces premještanja, a zapadne kompanije biraju Srbiju zbog tradicionalnih veza sa Rusijom i jeftine radne snage.

Međutim, Mihail Akopov, direktor moskovske kompanije “Zarubež-Ekspo” zadužen za Balkan smatra da je još rano za takve promjene.

“To što se tiče relokacije ili homologacije tih firmi ili preduzeća ili fabrika, pogona, ne verujem da o tome može da se priča ili nešto da se radi do kraja leta ili do početka jeseni”, kaže Akopov.

Iako se tek najavljuje dolazak zapadnih firmi i neke ruske kao što su Gasprom, Lukolil i Ruske državne željeznice bez problema posluju u Srbiji. S druge strane, pojedine kompanije su najavile da napuštaju našu zemlju zbog stava da ne uvodi sankcje Rusiji, kao što je ukrajinska IT firma Intellias, koja je poslovanje preselila u Hrvatsku.

Bojan Stanić iz Pirvredne komore Srbije smatra da su, kada je riječ o premještanju u Srbiju sjedišta kompanija koje su poslovale u Rusiji, u pitanju pojedinačni slučajevi.

“Ovde se uopšte nije promenilo podneblje za strane investitore, za strane kompanije koje ovde posluju, a to vam najbolje govori i kreditni rejting koji je potvrđen na nivou BB+ sa pozitivnim izgledom da bi u narednom perodu moglo doći do njegovog unapređenja odnosno da bismo mogli da dođemo na investicioni nivo”, kaže Stanić.

Dolazak prvog talasa zaposlenih iz Rusije se očekuje kažu u CBRE. Prema njihovom svjedočenju oko 2.000 ljudi već traži smještaj u Beogradu, a iako u početku neće značajno doprinijeti privredi, to bi moglo da se dogodi u budućnosti.

“Metalac” ne izlazi ni sa ruskog ni sa ukrajinskog tržišta

S druge strane, srpski privrednici su sa svakim danom produžetka rata knjiže sve veće gubitke, naročito oni koji su, poput “Metalca” poslovali i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Generalna direktorka “Metalca” Rada Trifunović za Euronews Srbija kaže da ne planiraju ni sada da izađu sa ovih tržišta, ali da će privremeno gubitke morati da nadomjeste prodajom u drugim državama.

“Sve ove godine smo bili prisutni na ruskom tržištu, privreda je doživljavala padove i krize, ali očekujemo da ekonomija krene dalje i da svi mi nađemo svoje mesto. Pre krize, ali i dugi niz godina unazad mi smo plasirali od pet do sedam miliona evra na rusko tržište. To nam je jedno od većih tržišta, a sada smo odlučili da minimiziramo aktivnosti i da pratimo dalji razvoj događaja. Pre 20 godina smo osnovali preduzeće u Moskvi, a pre devet godina i u Kijevu. Sada moramo na drugim tržištima tražiti rešenja za našu kompaniju koja ima 2.200 zaposlenih”, objašnjava generalna direktorka “Metalca”.

Ona napominje da je ovu kompaniju korona koštala četiri miliona evra i ističe da je dosadašnja šteta zbog prekida poslovanja sa Rusijom i Ukrajinom oko milion evra.

“Naš oporavak ni po okončanju sukoba sigurno ne može odmah da krene, dok se ekonomije te dve države ne uspostave na određenom nivou, jer su naši proizvodi na kraju lestvice kod krajnjeg potrošača. Čak i kada se rat završi biće potrebno vreme za oporavak poslovanja. Za naše mesto i povratak u punom intenzitetu biće potrebno da se ponovo poveća standard i kupovna moć stanovništva i tek tada možemo očekivati veću tražnju za našim proizvodima”, kaže Trifunovićeva.