Uništile ono što nije suša: Divlje svinje haraju zasadima kukuruza
12.09.2025. | 07:20Divlje svinje već danima haraju na području Prnjavora i Cazina, pustoše zasade kukuruza, a što nije uništila suša, sada su ove životinje, žale se poljoprivrednici.
Iako su se obraćali i nadležnima, te lovačkim udruženjima, ništa se ne rješava, a još nije počela sezona lova na divlje svinje.
Kako za “Nezavisne” ističe Ljubiša Tominčić iz Štrbaca kod Prnjavora, od kukuruza zasijanog na osam dunuma zemlje nije ostao ni klip, divlje svinje su uništile sve, a odšteti se i ne nada.
“Žalio sam se, izašli su nadležni iz opštine da procijene štetu i to je sve za sada. No, teško da ću išta dobiti, iako je sigurno načinjena šteta veća od 5.000 KM. Obraćao sam se opštini, lovačkom udruženju, kome sam god mogao”, naglasio je Tominčić.
Najavio je da će probati da tuži lovačko udruženje.
Kako navodi, u Prnjavoru je sada zabranjen lov.
“Da su oni odobrili lov, to se ne bi desilo. Od osam dunuma kukuruza, nema ni klipa”, navodi Tominčić.
Pojašnjava da divlje svinje tri godine unazad uništavaju usjeve, ali da je ranije mogao nešto i spasiti, a sada ništa.
“Samo je moja njiva na tom području, a iako sam imao još tri, odustao sam od sijanja na njima”, rekao je Tominčić, dodajući da su se i kod komšije, na dnu Štrbaca, pojavile divlje svinje, koje uništavaju usjeve.
Slična, a možda i gora situacija je na području Cazina, gdje poljoprivrednici takođe bilježe ogromnu štetu na poljima kukuruza.
To potvrđuje i Dževahir Babić, predsjednik Udruženja “Seljačka sloga”, koji kaže da je najezda divljih svinja, te da je ugroženo oko 300-400 hektara zasada kukuruza kod poljoprivrednika.
“Bilo ih je i prethodnih godina, ali u manjem obimu. Sad ih je mnogo više jer su propisima i zakonima određene kvote koliko ih se može odstrijeliti u toku lovne sezone”, pojašnjava Babić za “Nezavisne”, te dodaje da je kukuruz osnovna ishrana za stoku na tom području.
“Ove godine je zbog suše oko 30 odsto manji prinos kukuruza, a da nije pala kiša u julu, ne bi bilo ništa. Mi ćemo imati parcela gdje će se to i prepoloviti, upravo zbog navale divljih svinja”, ističe on.
Dodaje da se posljednjih nekoliko godina obraćao svima, od federalnog do kantonalnog ministarstva, lovačkog društva, a lovci su im do sada, navodi, izrazili u susret.
“I ja sam lovac. Ove godine trebamo ići u čuvanje usjeva, ali zbog te odluke bez pušaka, što je van svake pameti. Tražio sam da mi, poljoprivrednici, održimo sastanak sa predstavnicima Gradske uprave, pa da vidimo šta ćemo, a ako ne bude pomaka, ja ću sa farmerima koji imaju najviše zasijanih površina donijeti odluku da zabranimo lovačkom društvu lov u našim posjedima. Nelogično mi je da ne izađu u septembru kad svinje prave štetu kukuruzu, a početkom oktobra izađu na te iste parcele”, istakao je Babić.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS za “Nezavisne” navode da divlja svinja nije zaštićena vrsta divljači, tako da se tu šteta ne nadoknađuje.
“Nadoknađujemo štetu od zaštićenih vrsta divljači, a to su u ovom momentu medvjed i dabar. Štetu od vuka, te pasa lutalica (30 odsto od štete) nadoknađuje Agencija za agrarna plaćanja, uz izlazak komisije na teren”, rečeno je iz resornog ministarstva.
Dodaju da, kada je u pitanju odstrel divljih svinja, lovačka udruženja planiraju odstrel na godišnjem nivou i plan odstrela dostavljaju na saglasnost Ministarstvu.
“Plan odstrela nije isti za svaku lovnu godinu, kao ni realizacija, na koju utiče niz faktora. Recimo, za lovnu godinu 2024/25. plan je 4.439 jedinki”, zaključuju iz Ministarstva.
