Svjetska banka upozorava: Globalna ekonomija mogla bi da sklizne u recesiju

Svjetska banka upozorava da bi zbog rata u Ukrajini globalna ekonomija mogla da sklizne u recesiju 2023. godine.
-Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svetu od Drugog svjetskog rata – dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbjeglica. Invazija je, takođe, naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje – navela je Svjetska banka u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izvještaju za region Evrope i centralne Azije (ECA).

Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom.

Takođe predviđaju da će se rast jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.

Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdijevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvjesnošću izazvanom ratom.

Prognoza je takođe zasnovana na umjerenijim cijenama robe (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdijevanja.

-Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija – upozorava Svjetska banka.
Dodaju da će „dugotrajni rat vjerovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona“.

Procjenjuje se da je jedna trećina ukrajinske populacije od 44 miliona ljudi raseljena zbog ruske invazije u zemlji, navodi SB.

Predviđeno je da će se BDP smanjiti za oko 35 odsto 2022. godine, a prema nedavnim procjenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je više od 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne ekonomije 2021. godine.

SB navodi da je ruska ekonomija prebrodila početnu oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo, zbog kombinacije brzo donijetih i opsežnih kontrola kapitala i operacija likvidnosti, i fiskalne podrške domaćinstvima, preduzećima i vladama nad podnacionalnom nivou.

Ali i pored toga se očekuje pad ruske ekonomije od 4,5 odsto u 2022. godini, pošto pad realnih zarada nagriza potrošnju, dok sankcije i dobrovoljno povlačenje stranih preduzeća i intenzivna neizvjesnost utiču na investicije.

U 2023. godini, s obzirom na nastavak rata i proširivanje sankcija, očekuje se da će ruska privreda ponovo zabilježiti pad, za 3,6 odsto, sa punom primenom ranije odlaganih embarga EU na naftu i slabljenjem svih pokretača rasta.

Projektovani rast za Centralnu Evropu u 2022. godini iznosi 4,3 odsto, što je više od ranije projektovanog zbog pozitivnih iznenađenja u prvoj polovini 2022. godine, odražavajući relativno snažnu spoljnu potražnju iz evrozone i oslobađanje potisnute tražnje nakon što su ograničenja uvedena zbog pandemije ukinuta početkom 2022. godine.

Uprkos ubrzavanju inflacije, privatna potrošnja je imala koristi od niže nezaposlenosti i povećanja plata izazvanih nedostatkom radne snage.

U 2022. godini očekuje se rast u Bugarskoj od 2,9 odsto, u Hrvatskoj 6,4 odsto, u Mađarskoj 4,7 odsto, dok se u Poljskoj i Rumuniji očekuje rast od četiri, odnosno 4,6 odsto.

Međutim, industrijska aktivnost i potrošnja će vjerovatno oslabiti u četvrtom kvartalu 2022. godine, sa nastavkom rasta cijena energenata zbog odluke Rusije da zaustavi protok gasa kroz Severni tok 1.

Subvencije za gas i struju pomogle su da se zaštite domaćinstva, ali se očekuje jačanje fiskalnih pritisaka i povećanje deficita (Bugarska, Hrvatska, Rumunija).
Ukupna inflacija, koja je već bila na višegodišnjem maksimumu i premašivala ciljeve prije invazije na Ukrajinu, vjerovatno će ostati povišena zbog visokih troškova energije kao posljedice rata, dok bazna inflacija ostaje konstantno visoka kao posljedica ranijih povećanja plata.

Kao odgovor na to, centralne banke mogu biti prinuđene da dodatno pooštre monetarnu politiku uprkos negativnim efektima na rast.

Očekuje se naglo usporavanje rasta u 2023. godini na 1,9 odsto, pošto visoka inflacija i cijene energije umanjuju aktivnost domaćinstava i preduzeća i podstiču strožu monetarnu politiku.

Takođe se očekuje da će usporavanje aktivnosti u Centralnoj Evropi biti pojačano slabljenjem spoljne tražnje, posebno iz evrozone.

Prognoze za 2023. godinu ukazuju da se očekuje rast u Bugarskoj od 1,7 odsto, u Hrvatskoj od 1,8 odsto, u Mađarskoj od 1,7 odsto, u Poljskoj 1,6 odsto i u Rumuniji 3,2 odsto.

Ostavite komentar: