Šta ako neko hoće nazad: Prekid poslovanja u Rusiji ih skupo koštao

10.09.2023. | 11:30

Zapadne kompanije, koje su napustile rusko tržište nakon uvođenja zapadnih sankcija, sada razmišljaju kako da se vrate nakon što su izračunale koliko su na gubitku, a među njima je i američki „Mekdonalds“.

Vlasnik lanca restorana brze ishrane „Vkusno i točka“ Aleksandar Govor, koji je preuzeo posao „Mekdonaldsa“ u Rusiji, otkrio je da ta američka kompanija želi da se vrati u slučaju da se promene okolnosti u Rusiji.

Zapadne kompanije, pa i „Mekdonalds“ neće moći tek tako da se vrate na mesto koje su ostavile jer tržište nije ostalo prazno, kaže za Sputnjik ekonomista Mihail Beljajev.

„Mekdonalds“ je u martu 2022. godine saopštio da će zatvaranje restorana u Rusiji koštati oko 50 miliona dolara mesečno. Tako se i ispostavilo, naime, već u maju 2022, ‘Mekdonalds’ je potvrdio da je izgubio 1,4 milijarde dolara. Osim što je prestao da radi u Rusiji,'Mekdonalds’ je zatvorio i 108 restorana u Ukrajini, pri čemu Rusija i Ukrajina zajedno čine oko dva odsto prodaje Mekdonaldsa u celom sistemu, devet odsto njegovog prihoda a tri odsto operativnog prihoda”, kaže Beljajev.

Tržište se, međutim, vrlo brzo adaptiralo, pa je tako Mekdonalds, gotovo momentalno, u Rusiji zamenio lanac ‘Vkusno i točka’, koji koristi bivše lokale ‘Meka’, koji su prodati biznismenu Aleksandru Govoru.

“Pri čemu, kompanija je prestala da radi u Rusiji 16. maja, a prvih 15 restorana ‘Vkusno i točka’ otvoreni su već 12. juna 2022. godine, dok je sledećeg dana otvoreno još 50 restorana u Moskvi.'Vkusno i točka’ posluje ne samo na teritoriji Ruske Federacije, već i u Belorusiji i Kazahstanu. Više nije izvesno postoji li mesto na ruskom tržištu za ‘Mekdonalds’ ili druge zapadne kompanije koje se nalaze u sličnom položaju.”

Iako ističe da „Mekdonalds“ ima dugu istoriju poslovanja i dobrog rada u Rusiji, kao i određenu reputaciju, Beljajev naglašava da kompanija, ako poželi da se vrati, treba da osmisli dobar marketing kako bi pobedila konkurenciju koja se već poprilično razvila na ruskom tržištu.

On takođe napominje da Rusija, generalno, predstavlja veliko tržište, a pritom statistika beleži rast realnih zarada u zemlji od 10 odsto.

„Ovde se, zapravo, radi o podeli tržišta. Konkurencija je oduvek bila tržišna priča. Ako žele da se vrate ovde zbog profita, biće skoro nemoguće vratiti ga u punoj nekadašnjoj meri, jer veliki deo su već uzele druge kompanije, ali neki deo ovog tržišta mogu da vrate i mogu da vode biznis“, smatra Beljaev.

Na pitanje kako bi centri moći na Zapadu reagovali na povratak zapadnih kompanija u Rusiju Beljajev ne sumnja da će reakcije biti negativne.

„Ipak, reakcije Zapada treba da delimo na dva dela. Prve se odnose na političare i tu ćemo svakako videti negativan stav. Međutim, kad je reč o reakcijama ekonomskog sektora, kad kompanija vidi da gubi i vidi da će gubiti još u budućnosti, vidimo da je biznis samo biznis.“

Interesi krupnog biznisa su uvek iznad politike, što smo videli u prošlosti, a videćemo i sada, uveren je Beljajev.

Prema podacima Blumberga, zapadne kompanije izgubile su, samo do juna 2022.godine 59 milijardi dolara zarade zbog prekida poslovanja na teritoriji Rusije.