Ne nazire se kraj hibridnom sukobu: Politika određuje cijenu nafte i gasa

Snabdijevanje energentima biće i u budućnosti krajnje neizvjesno i problematično, jer će cijene energenata, ako ih i bude na slobodnom tržištu, određivati politika, a ne tržište, a ono što dodatno komplikuje situaciju jeste to što rješenja za ove probleme nema ni na vidiku.

Upozorava na ovo Dušan Proroković sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku, navodeći da je sukob u Ukrajini samo jedno od trenutnih bojišta u hibridnom ratu koji se vodi između Rusije i Zapada, a u kom se energenti koriste kao nekonvencionalno i moćno oružje za obračun.

“Bojim se da ni nakon završetka oružanih dejstava u Ukrajini neće prestati s ovim hibridnim ratom. To je nepovoljna okolnost za sve, pa i nas na zapadnom Balkanu, pre svega kada govorimo o energetici, ali i prehrambenoj bezbednosti”, istakao je Proroković, koji je bio jedan od učesnika naučno-stručne konferencije održane u Banjaluci tokom proteklog vikenda, na kojoj se upravo govorilo o energetskoj bezbjednosti BiH i regiona u uslovima crtanja novih geopolitičkih karata u svijetu.

Sa ovog skupa, a koji je organizovao Centar za lobiranje, zaključeno je i da će loša infrastrukturna povezanost, politička nestabilnost, kao i nedostatak jasnih mjera u pogledu spremnosti energetskih sistema država regije za energetske šokove biti dodatni izazovi s kojima će se region sigurno suočiti u vrloj bliskoj budućnosti, prenosi GlasSrpske.

Prema riječima profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloša Šolaje, takođe jednog od učesnika ovog naučnog skupa, pored globalne energetske krize, dodatni problem za BiH, kao članicu Evropske energetske zajednice, jeste energetska tranzicija koju konstantno zagovara Evropska unija. Njom je predviđeno postepeno ukidanje proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva i uvođenje posebnih taksi za izvoznike iz zemalja koje se ne budu pridržavale utvrđenih evropskih “zelenih direktiva”.

Kako je istakao, BiH nije spremna u ovom trenutku da se odrekne korišćenja i uglja i nafte, tako da je sasvim sigurno da će se morati čekati neka rješenja u Evropi, a moraće se raditi i na domaćim rješenjima, koja podrazumijevaju i razvoj energetske efikasnosti, gdje je BiH, kako je naglasio, još uvijek na vrlo niskom nivou.

Energetičar i ekonomski analitičar iz Beograda Miloš Zdravković smatra da zemlje regiona u datim okolnostima moraju voditi razumnu politiku i nikako ne treba da žure sa naglim prelaskom na obnovljive izvore energije, a pogotovo u datim i nametnutim globalnim okolnostima, jer bi to do temelja uzdrmalo ionako krhke balkanske ekonomije.

Objašnjava da je i visoka inflacija koja je pogodila većinu evropskih zemalja upravo rezultat astronomskih cijena nafte i gasa, ali i električne energije na svjetskim tržištima.

“Bojim se da svemu ovome nema kraja, te da će energenti postati jedna vrsta neophodnog luksuza. Vreme jeftinih energenata je prošlo, naročito u Evropi. I toga moramo biti svesni. U svakom slučaju, pred nama je više nego neizvesna budućnost, a pogotovo jer niko sa sigurnošću ne može reći šta će biti sutra”, kaže Zdravković, dodajući da je najbolji potez napravila Mađarska, koja je prošle godine potpisala desetogodišnji ugovor sa “Gaspromom”, i to po cijenama koje su tri, četiri puta niže od trenutnih na tržištu.

Biološki opstanak

Profesor sa Fakulteta bezbjednosnih nauka u Banjaluci Duško Vejnović kaže da je pitanje energetike postalo strateško pitanje savremenog društva.

“Situacija je više nego alarmantna. Ako se nastavi sa geopolitičkim igrama velikih sila, mnoge ekonomije će pokleknuti. I sam biološki opstanak će biti doveden u pitanje”, kaže Vejnović, dodajući da je rat Istoka i Zapada po mnogo čemu različit i specifičan od drugih, te da ono što ga najviše zabrinjava jeste to što mu se ne može naslutiti kraj.

Ostavite komentar: