Kakvo je stvarno stanje ekonomije BiH: Plate rastu, ali i problemi

10.11.2026. | 13:10 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Građani Bosne i Hercegovine troše više nego prošle godine, prosječne neto plate su porasle, a promet u trgovinama bilježi dvocifren rast. Ipak, iza pozitivnih pokazatelja potrošnje krije se znatno složenija ekonomska slika: inflacija je i dalje visoka, industrijska proizvodnja je u padu, a trgovinski deficit premašio je 9,3 milijarde KM.

Prema analizi Raiffeisen banke u BiH, ekonomija je u prvih šest mjeseci 2026. godine ostvarila realni rast od 2,3 odsto. Bruto domaći proizvod blago je ubrzao sa 2,3 odsto u prvom na 2,4 odsto u drugom kvartalu.

Glavni pokretač takvog rasta bila je privatna potrošnja, koja je povećana za tri odsto i činila je 68,9 odsto ukupnog BDP-a. Njen doprinos ekonomskom rastu iznosio je približno 2,1 procentni poen.

Na veću potrošnju uticali su rast plata, povećano kreditiranje stanovništva i veći priliv novca iz inostranstva. Prosječne plate porasle su za oko sedam odsto, krediti stanovništvu za 13,4 odsto, dok su doznake iz inostranstva povećane za 7,5 odsto.

Rast plata i trgovine, ali i dalje visoka inflacija

Prosječna neto plata u BiH dostigla je 1.685 KM, uz godišnji rast od 7,3 odsto. Istovremeno, promet u trgovini na malo u periodu od januara do avgusta povećan je za 11,1 odsto.

Međutim, veća primanja ne znače da su pritisci na kućne budžete nestali. Godišnja inflacija u septembru ubrzala je na šest odsto, prvenstveno zbog snažnog rasta cijena goriva, koje su bile više za 27,6 odsto.

Rasli su i troškovi stanovanja. Cijene električne energije i plina povećane su za 14,3 odsto, vodosnabdijevanja za 9,6 odsto, dok su ukupni troškovi stanovanja porasli za 12,7 odsto.

Prosječna inflacija za prvih devet mjeseci iznosila je 4,8 odsto, dok se za cijelu godinu očekuje prosjek od 4,7 odsto. Jedan od rijetkih podataka koji ublažava sliku jeste blagi pad cijena hrane od 0,1 odsto na godišnjem nivou.

Industrija u minusu, trgovinski deficit sve veći

Dok trgovina i usluge bilježe rast, tradicionalni proizvodni sektori suočavaju se sa slabijim rezultatima.

Prerađivačka industrija u prvom polugodištu zabilježila je pad od 2,7 odsto, dok je proizvodnja električne energije bila manja za 4,8 odsto. Nasuprot tome, trgovina je porasla za 6,3 odsto, a IT sektor za četiri odsto.

Negativan trend zadržan je i u trećem kvartalu. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do septembra bila je manja za 2,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad zabilježen je u rudarstvu, gdje je proizvodnja smanjena za 16,7 odsto.

Dodatni problem predstavlja vanjskotrgovinska razmjena. U prvih osam mjeseci ove godine trgovinski deficit dostigao je 9,3 milijarde KM, što je 9,3 odsto više nego u istom periodu lani. Uvoz je porastao za 7,5 odsto, dok je izvoz povećan za šest odsto.

To znači da BiH i dalje znatno više robe uvozi nego što je izvozi, a takva kretanja predstavljaju jedan od ograničavajućih faktora ekonomskog rasta.

Investicije bez snažnijeg zamaha

Analiza ukazuje i na skroman rast investicija. Iako one čine gotovo četvrtinu BDP-a, u prvom polugodištu povećane su za svega 0,9 odsto na godišnjem nivou.

Državna potrošnja porasla je za 2,1 odsto, što je približno njenom istorijskom prosjeku, uprkos očekivanjima da bi u izbornoj godini mogla imati snažniji uticaj na ekonomsku aktivnost.

Analitičari Raiffeisen banke ocjenjuju da će za održiviji rast biti potrebno više ulaganja, ali i jačanje proizvodnih i izvoznih kapaciteta.

Za 2026. godinu zadržana je projekcija realnog rasta BDP-a od 2,3 odsto, uz očekivanu prosječnu inflaciju od 4,7 odsto. Među glavnim rizicima ostaju cijene energenata, slaba industrijska baza i rastući trgovinski deficit, piše Biznis Info.