Evropa se sprema za novu trku: Može li da preskoči SAD i Kinu?

02.07.2025. | 20:38

Evropa se sprema za novu trku u visokoj tehnologiji, ali prepreke koje stoje na putu da nadmaši Sjedinjene Američke Države i Kinu već su dobro poznate.

Nakon što je brzo zaostala u globalnoj trci za primatom u vještačkoj inteligenciji, Brisel sada vidi novu priliku za ekonomski uspjeh u oblasti kvantne tehnologije.

Međutim, u novoj strategiji objavljenoj u srijedu, Evropska unija upozorava da perspektivne domaće kvantne inovacije mogu vrlo lako završiti u rukama stranih tržišta – jer Unija i dalje zaostaje u pretvaranju naučnih otkrića u stvarne tržišne prilike.

Evropa trenutno privlači samo pet odsto globalnog privatnog finansiranja u kvantnoj oblasti, dok Sjedinjene Države prikupljaju više od 50 odsto, a Kina 40 odsto, pokazuje zvanični izvještaj EU.

Dok tehnološke kompanije i vlade – posebno u SAD – ulažu milijarde u kvantni talas koji bi mogao da revolucionizuje industrije od komunikacija do razvoja lijekova, Evropa i dalje pokušava da pronađe model za uspjeh, prenosi Politico.

Evropa jeste globalni lider po broju naučnih publikacija o kvantnim tehnologijama.

„Evropa je često zaostajala kad je riječ o tehnološkom razvoju. Ovo je rijetka oblast u kojoj smo nekoliko godina ispred ostalih zemalja“, rekao je Juha Vartiainen, suosnivač finske kompanije za kvantno računarstvo IQM.

Međutim, u trci da se ta istraživanja komercijalizuju, Evropa brzo gubi korak – trenutno je tek treća po broju prijavljenih patenata, iza SAD i Kine.

Za mnoge, to je već viđeno: Evropa briljira u osnovnim istraživanjima, ali kada dođe do praktične primjene i tržišta – SAD i Kina odnose pobjedu.

Osjetljiva tehnologija pod lupom bezbjednosti

Jedno od ključnih pitanja je – da li će Evropa dozvoliti svojoj kvantnoj industriji da se slobodno razvija? Kvantni računari mogu da razbiju postojeće sisteme digitalne enkripcije i zbog toga su proglašeni strateški osjetljivom tehnologijom.

Nekoliko evropskih zemalja već je uvelo ograničenja za izvoz kvantnih tehnologija.

Finansijske barijere

Američki tehnološki gigant IBM nedavno je najavio da do 2029. godine planira da razvije prvi funkcionalni kvantni računar, što dodatno pojačava pritisak na Evropu da ubrza svoj odgovor.

Evropski pokušaji da objedini finansijska tržišta u jedinstveno investiciono okruženje još uvijek nisu dali značajne rezultate.

U strategiji se navodi da će biti potrebno znatno više ulaganja kako bi se razvila pouzdana tehnologija spremna za široku primjenu.

„Podizanje kompanije u Evropi je veoma teško jer nemamo evropske instrumente, ni dovoljno jak evropski rizični kapital“, rekao je Enrike Lizaso, direktor španske firme Multiverse Computing, koja spaja kvantno softversko rješenje sa vještačkom inteligencijom.

Multiverse je prošlog mjeseca prikupio 189 miliona evra od investitora iz Evrope i SAD.

Lizaso smatra da, ako Evropa želi da pomogne rast domaćih firmi, mora biti spremna da uloži po 100 miliona evra u svaku – „što je standard u SAD“.

„Potrebna su nam daleko veća sredstva nego do sada“, dodaje Vartiainen iz IQM-a.

Evropska komesarka za tehnologiju Henna Virkunen navela je da su EU i članice do sada zajedno uložile 11 milijardi evra u kvantne tehnologije. „S obzirom na fragmentiranost, sada je važno da povežemo sve tačke“, poručila je u utorak.

Izbor bitaka – i vremena

Brisel i evropske prijestonice su najavile javne fondove koji bi trebali dopuniti privatna ulaganja, ali u industriji smatraju da su sredstva i dalje nedovoljna i bez jasnog fokusa.

Evropa pokušava da bude „tehnološki neutralna“, ulažući u više pravaca razvoja kvantne tehnologije, ali to, kako kažu stručnjaci, razvodnjava učinak. Vartiainen predlaže model SAD-a, gdje se veća sredstva dodjeljuju za rješavanje konkretnih izazova.

Na primjer, američka agencija DARPA već finansira 18 kompanija u trci da do 2033. razviju kvantni računar bez grešaka – ukupno do 300 miliona dolara.

EU planira da pokrene dva velika izazova između 2025. i 2027. – jedan u oblasti kvantnog računarstva, drugi u oblasti kvantne navigacije u „kritičnim uslovima“.

Još jedan način da se podrži razvoj industrije bio bi da vlade same postanu glavni kupci tehnologije, čime bi podstakle šire prihvatanje na tržištu.

Evropa ne smije da ponovi grešku iz AI sfere

Neki iz industrije upozoravaju da pristup EU u regulisanju vještačke inteligencije može poslužiti kao upozorenje: EU je bila prva koja je usvojila zakon o AI, ali se ubrzo povukla i pokušala da usmjeri fokus ka inovacijama i tržišnom uspjehu.

„Ne možemo sebi da priuštimo da regulišemo nešto što još nije sazrelo“, upozorava Sesilija Bonefeld-Dal, direktor DigitalEurope, jedne od vodećih evropskih tehnoloških organizacija. „U suprotnom, Evropa rizikuje da izgubi i ovu kvantnu trku.“