ECB donijela odluku: Ovo se dogodilo prvi put u gotovo tri godine

12.06.2026. | 11:27

Evropska centralna banka (ECB) podigla je u četvrtak kamatne stope u evrozoni prvi put od jeseni 2023. godine, za četvrtinu procentnog boda, kako bi zauzdala inflaciju koju je podstaklo poskupljenje energije zbog rata na Bliskom istoku.

Kamatna stopa za refinansiranje banaka iznosiće tako od 17. juna 2,40 odsto, a kamatna stopa na prekonoćne depozite banaka 2,25 odsto.

Za prekonoćne pozajmice komercijalne banke plaćaće ubuduće kamatu od 2,65 odsto.

“Uprani odbor odlučan je vođenjem monetarne politike osigurati stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu”, navodi se u obrazloženje današnje odluke.

Inflacija u evrozoni iznosila je u naju 3,2 odsto, pokazale su preliminarne procjene Eurostata, i bila je najviša od septembra 2023. godine. Energija je poskupjela na godišnjem nivou za čak 10,9 odsto, podstaknuta poskupljenjem nafte zbog američko-izraelskog napada na Iran.

Teheran je preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, zabranivši prolaz brodovima povezanim sa SAD, Izraelom i njihovim saveznicima. U četvrtak ujutro iranske vlasti su zbog novog talasa američkih napada potpuno zatvorile moreuz, kojim prolazi petina svjetske nafte i naftnih proizvoda.

Još u februaru inflacija je u evrozoni iznosila samo 1,9 odsto, a energija je bila jeftinija nego lani.

Za građane i preduzeća više kamatne stope značiće skuplje zaduživanje, što obično koči potražnju i privrednu aktivnost. Već u prvom tromjesečju privreda evrozone smanjila se za 0,2 odsto u odnosu na prethodna tri mjeseca, izračunali su u Eurostatu.

‘Trojka’ za 2026.

Inflacija bi pak prema najnovijim, revidiranim projekcijama ECB-a, trebala u ovoj godini iznositi tri odsto i biti za 0,4 procentna boda viša nego što su bili predvidjeli u martu.

Podigli su i prognozu inflacije za 2027, za 0,3 procentna boda, na 2,3 odsto.

Podignute prognoze stope inflacije prema baznom scenariju, kako navodi ECB u saopštenju, odražavaju više cijene energije, koje će se, kako očekuju, u određenoj mjeri preliti na rast cijena hrane, robe i usluga.

U 2028. sada očekuju usporavanje inflacije na dva odsto, naznačivši tek nešto blaži rast cijena nego što su bili očekivali na početku proljeća.

Temeljna inflacija, koja isključuje cijene energije i hrane, trebala bi u ovoj godini, po njihovim novim procjenama, iznositi 2,5 odsto i biti za 0,2 procentna bod viša no što su pokazale njihove prognoze iz ožujka.

Za iduću godinu potvrdili su pak prognozu temeljne inflacije od 2,2 odsto, koja bi se na tom nivou trebala zadržati i u 2028. godini i biti tek neznatno viša nego što su naznačili prije tri mjeseca.

Rast ispod ‘jedinice’

Privredna aktivnost u evrozoni trebala bi pak u ovoj godini, po baznom scenariju, porasti za 0,8 odsto, izračunali su u ECB, snizivši dosadašnju procjenu za 0,1 procentni bod.

U 2027. bi rast trebao ubrzati na 1,2 odsto i takođe biti blaži za 0,1 procentni bod nego što su prognozirali u martu.

Niže prognoze rasta za 2026. i 2027. godinu odražavaju izraženiji uticaj rata na tržišta roba i realne dohotke, te na povjerenje.

Blago su pak podigli prognozu za 2028. kada se očekuje ubrzanje rasta na 1,5 odsto. U martu su bili predvidjeli rast od 1,4 odsto, prenosi “Dnevnik”.

Izgledi su i dalje neizvjesni, naglašavaju u ECB, pa bi tako inflacija mogla biti i veća, a privredni rast slabiji nego što se trenutno očekuje, u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka povezanog sa skokom cijena energije i o opsega njegovih indirektnih i sekundarnih učinaka.

Inflacija bi tako ove godine mogla dostići i 4,0 odsto i ubrzati na 5,3 odsto u 2027. ako šok bude snažniji i protegne se na duži vremenski period. Privreda bi u takvom scenariju porasla u ovoj i idućoj godini tek nekih 0,5 odsto, izračunali su stručnjaci ECB-a.