Svi vam traže lične podatke? Evo ko vas štiti i kada možete reći NE FOTO

Dragan Milošević | BL Portal

20.08.2026. | 07:08 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Privatne kompanije, banke, telekom operateri, ali i javne službe, svakodnevno od građana traže lične podatke, od jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte, pa sve do adrese stanovanja i fotokopiranja dokumenata. Međutim, malo ko zna gdje prestaje zakonska obaveza, a počinje neovlašćeno prikupljanje podataka i narušavanje privatnosti.

Ko ima pravo da traži vaše podatke i u koje svrhe?

Prikupljanje i uvid u lične podatke uslovljeni su postojanjem jasnog pravnog osnova u Zakonu o zaštiti ličnih podataka BiH, objašnjava za BL portal advokat Vladimir Dragičević. Kako kaže, mora se praviti jasna razlika između javnih institucija i privatnih subjekata.

“Javni organi i institucije, poput policije, sudova, inspekcije, poreske uprave, navedene podatke mogu tražiti kada je to neophodno radi poštovanja pravnih obaveza kontrolora ili za izvršavanje zadataka od javnog interesa i službenih ovlašćenja, kako je propisano Zakonom. Pojednostavljeno, javni organi i institucije mogu da traže lične podatke u skladu sa svojim nadležnostima, a prema propisima koji konkretizuju uslove i svrhu korišćenja ovih podataka, što je uglavnom u javnom interesu i u okviru izvršavanja službenih ovlašćenja“, pojašnjava Dragičević.

Kada je riječ o privatnim kompanijama, bankama ili telekom operaterima, pravila su znatno strožija. Dragičević naglašava da oni vaše podatke mogu tražiti isključivo u dva slučaja.

“Radi izvršenja ugovora u kojem je građanin ugovorna strana ili radi preduzimanja radnji na zahtjev građanina prije zaključenja ugovora, kao što je, naprimjer, uzimanje osnovnih podataka radi identifikacije pretplatnika, ili na osnovu izričite saglasnosti nosioca podataka“, kaže on.

Pored toga, izuzetno je važno načelo srazmjernosti, odnosno, ne smije se tražiti više nego što je zaista potrebno.

“Zakonom je propisana i srazmjernost i obim podataka koji mogu da budu traženi u ovim slučajevima, pa tako mogu da se traže samo oni podaci koji su primjereni, relevantni i strogo ograničeni na ono što je neophodno za konkretnu svrhu. Uzimanje fotokopije lične karte ili traženje prekomjernih podataka od strane privatnih kompanija, bez izričitog zakonskog naloga, predstavlja kršenje načela propisanog Zakonom“, upozorava advokat.

​Imate li pravo da kažete “NE”?

Česta praksa privatnih kompanija je stavljanje građana pred svršen čin, u smislu – ako ne date podatke, nećete dobiti uslugu. Advokat Dragičević jasno poručuje da građani imaju pravo da odbiju davanje podataka ukoliko za to ne postoji zakonska obaveza.

“Građani imaju puno pravo da odbiju davanje podataka ako za njihovo prikupljanje ne postoji izričita zakonska obaveza ili ugovorna nužnost. Zakonom o zaštiti ličnih podataka izričito je propisano da saglasnost mora biti dobrovoljno, posebno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje. Ako obrada nije propisana zakonom, niko ne može prisiliti građanina da da svoje podatke“, ističe Dragičević.

On takođe dodaje da ucijenjena saglasnost po zakonu uopšte ne važi.

“Prilikom procjene da li je saglasnost dobrovoljno data, posebno se uzima u obzir da li je pružanje usluge uslovljeno davanjem saglasnosti za obradu podataka koji nisu neophodni za izvršenje tog ugovora. Ako privatna kompanija uslovljava osnovnu uslugu prikupljanjem sporednih podataka, takva saglasnost se smatra nevažećom“, naglašava on.

Šta uraditi ako vam uskrate uslugu ili zaprijete?

Ukoliko vam privatni subjekt uskrati uslugu jer ste odbili da date podatke koji im zakonski ne pripadaju, postoje jasni koraci za zaštitu vaših prava.

“U toj situaciji postoji osnov za tužbu, ali prije podnošenja tužbe preporučljivo je da se lice obrati Agenciji za zaštitu ličnih podataka koja je nezavisan nadzorni organ za praćenje primjene Zakona o zaštiti ličnih podataka, s ciljem zaštite osnovnih prava i sloboda fizičkih lica u vezi s obradom ličnih podataka u Bosni i Hercegovini“, objašnjava Dragičević.

Postupak pred Agencijom za zaštitu ličnih podataka BiH može proizvesti ozbiljne sankcije za neodgovorne kompanije.

“Dakle, osnovni način zaštite jeste podnošenje prigovora Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH, u skladu sa članom 109. Zakona. U zavisnosti od ishoda, Agencija može izreći zabranu obrade podataka i visoke novčane kazne rukovaocu. Takođe, podnosilac prigovora na osnovu odluke Agencije može da podnese i zahtjev za naknadu štete koju je pretrpio zbog kršenja odredaba Zakona. Takođe, svaki građanin ima pravo da pokrene postupak pred nadležnim sudom protiv kontrolora ili obrađivača ako smatra da su mu prekršena prava propisana ovim zakonom“, naglašava advokat.