Može li klima u autu da vas uspava? Banjalučki stručnjak otkriva opasne zablude za volanom

30.07.2026. | 11:52 Dodaj BL Portal kao Google izvor

Mnogi vozači nisu svjesni koliko naizgled bezazlene, svakodnevne navike u autu mogu drastično smanjiti koncentraciju i spriječiti brzu reakciju u kritičnim momentima na putu. Banjalučki automehaničar Marko Petrović, koji se nedavno vratio sa jednog od seminara o bezbjednosti u saobraćaju, za BL portal otkriva detalj na koji mnogi ne obraćaju pažnju.

U pitanju je klimatizcija bez koje je na dužim relacijama i po velikim vrućinama putovanje postalo nezamislivo. Ipak, koliko god da je neophodna i olakšava vožnju, konstatno uključena klima može napraviti ozbiljan problem.

„Duže uključena recirkulacija vazduha dovodi do nagomilavanja ugljen-dioksida u kabini, što direktno izaziva pospanost i takozvanu mentalnu maglu kod vozača. Zbog toga se uvijek savjetuje povremeno otvaranje prozora umjesto oslanjanja samo na klima-uređaj, jer ulazak svježeg vazduha dokazano smanjuje pasivni umor“, objašnjava Petrovićza BL portal.

Pročitajte još

“Začepilo” na izlazu iz BiH: Veće gužve na ova četiri granična prelaza Vandalski čin u Trebinju: Zapaljena palma u samom centru, slučaj ide policiji Veliko interesovanje poljoprivrednika: Evo ko ima pravo na podsticaje i šta je potrebno za isplatu

Govoreći o akustici i biološkom ritmu tokom vožnje, sagovornik dodaje da statistika i istraživanja jasno ukazuju na kritične periode u toku dana i navike koje pomažu održavanju budnosti.

„Analize akustike u vožnji otkrivaju da muzika glasnija od 90 decibela može pomoći da vozač ostane budniji tokom monotonih dionica, dok statistika jasno ukazuje na najopasnije doba dana. Fiziološka budnost vozača najdrastičnije pada u periodu između ponoći i šest sati ujutru, kao i u ranim popodnevnim časovima, kada je rizik od opasnih situacija na cestama najveći“, naglašava Petrović.

Kafa i razbuđivanje

Kada je u pitanju konzumacija kofeina radi razbuđivanja, Petrović skreće pažnju na naučne činjenice koje vozači često pogrešno tumače, kao i na izuzetnu opasnost od kratkotrajnog gubitka svijesti.

„Kofein počinje delovati tek pola sata nakon što se popije, zbog čega je pauzu potrebno napraviti odmah po pojavi prvih simptoma umora. Najveća opasnost na putu je pojava mikro-sna koji traje svega nekoliko sekundi, ali vozilo pri brzini od 90 kilometara na čas u tom kratkom intervalu pređe dužinu čitavog fudbalskog terena bez ikakve kontrole vozača“, navodi naš sagovornik.

Takođe dodaje da neprospavana noć ima podjednako opasne efekte kao i konzumacija alkohola, predlažući jednostavan trik za održavanje koncentracije.

„Istraživanja su dokazala da vožnja nakon 24 sata bez sna, po efektima na ljudski organizam u potpunosti odgovara stanju od 0,10 promila alkohola u krvi. Kao jedna od najefikasnijih, praktičnih metoda za sprečavanje takozvane hipnoze autoputa, izdvaja se redovan razgovor sa suvozačem ili čak glasan razgovor sa samim sobom, čime se mozak konstantno drži u stanju pripravnosti“, ističe Petrović.

Na kraju, ovaj banjalučki automehaničar objašnjava da tehnička ispravnost vozila gubi smisao ako vozač zbog iscrpljenosti nije u stanju da blagovremeno reaguje na nepredviđene prepreke.

„Džaba vam najsavremeniji kočioni sistemi i potpuno ispravan automobil ako zakažu ljudski refleks i reakcije, jer umoran vozač reaguje znatno sporije ili uopšte ne reaguje na opasnost na putu. Ljudi često misle da je dovoljno samo sjesti i voziti, ali bezbjednost u saobraćaju zahtijeva potpunu fokusiranost i pravovremeno prepoznavanje sopstvenih fizičkih ograničenja“, zaključuje Petrović za BL portal.